TelepApatija

“Početkom te, 1992. godine, čuvena praška Slavija slavila je stoleće postojanja, a meni je bilo sedam. Živeo sam na Telepu, jugozapadnom predgrađu Novog Sada. Niko nije znao da još uvek kakim u teget nošu s likom Patka Dače, da krišom slušam sve priče odraslih i da već izvesno vreme želim da se ubijem.”

Suicidalni dečak proživljava devedesete kroz dinamiku i narative novosadskog predgrađa. Priča počinje jednom čudnom sahranom i uvođenjem embarga protiv SR Jugoslavije, a završiće se s ukidanjem te odluke i još jednom “spektakularnom smrću”.

U međuvremenu, dečak prolazi kroz deset epizoda u kojima pokušava da pojmi trivijalne, brutalno realne i nekoliko magičnih pojava. One ga uče šta su to politika, filozofija, televizija, istorija, pravda, fudbal, seks, rat.

Ovo je “prvi roman kojim bi Novi Sad trebalo da se ponosi, jer je prvi put predstavljen savršeno književno, u jednom književnom delu, onako ogoljeno, jednostavno, bez umetničkih zajebancija, tako pomalo učmalo, samodovoljno, nadrndano i lepo, kakav ovaj predivan grad bez aerodroma jeste”, stoji u prikazu magazina Helly Cherry.

Đorđe Majstorović je, predstavljajući knjigu za Oradio, ocenio da ne bi trebalo upasti u početnu zamku i pomisliti da se radi o depresivnom štivu: “Naprotiv, preplitanje čitavog spektra multinacionalnih likova sa Telepa i urbano-ruralnih legendi iz devedesetih daje ovom romanu vrlo zabavan ton”.

TelepApatija je najbolje prozno delo izdavačke kuće Nova POETIKA Argus Books&Magazines u 2015. godini.

Za vreme nastajanja sinopsis je uvršten u uži izbor NIN-ove stipendije za mlade pisce i u uži izbor edicije Golub Narodne biblioteke u Somboru.

Fragment ovog dela pod naslovom “Igra sfernih oblika” pobednička je priča Nušićijade 2013.