Telep Apatija

Ne baš tako kratke priče…

Kritike i intervjui

BOOK-MARK: “Moj novi roman zove se „Gari“. Šta je novosadskije od toga?”

Kakav značaj za Vas ima Novi Sad i na koji način se život u ovom gradu reflektuje na Vaše stvaralaštvo?

Moj novi roman zove se „Gari“. Šta je novosadskije od toga? Šalim se, naravno. To i nije priča o „onom“ gariju i njegovom, to jest našem, gradu. Ali ljudi se brzo identifikuju s mojim 18-vekovnim izmišljenim batlerom (glavnim junakom „Garija“), između ostalog i zbog njegovog imena koje je identično novosadskom vanvremenskom heroju. Ja sam, s druge strane, uvek bio u ego-tripu nekakvog preteranog (još jedna novosadska reč?) kosmopolite kojem je planeta tesna, ali izgleda da u onome što pišem ima mnogo više Novog Sada nego što deluje kada se pojave prve ideje za priču. U intervjuu za „Anglozine“ predstavili su me kao pisca koji je svoj rad velikim delom posvetio gradu i tek tad sam shvatio da je to zapravo tačno. Radnja mog prvog romana „TelepApatija“ odvija se tamo gde sam odrastao, na Telepu čiji stanovnici imaju super-moć telepatije. Niko od junaka, ni u jednom trenutku, ne napušta ovo predgrađe, ne prošeta se ni do Limana. Opet, u zbirci kratkih priča „Reborneo: Proza jedne sezone monsuna nad Indonezijom“, ostrvom Borneo, „ostrvom koje miriše na cimet“, defiluju tipovi poput Dostojevskog, Džoa Stramera, Angele Merkel, Muhameda Alija, Tarzana, Kafke, ali se i dalje pominje nekakav daleki toponim kojeg Bugari zovu Mlada Loza; naselje koje je 1958. ostalo bez tramvaja i kojem ne dozvoljavaju da se kiti statusom glavnog grada.

bookmark

Naselje koje je 1958. ostalo bez tramvaja i kojem ne dozvoljavaju da se kiti statusom glavnog grada

Šta je to što nedostaje novosadskoj književnoj sceni i kakav je stepen solidarnosti i saradnje između pisaca?

Ne znam, postoji ta tvrdnja da Novi Sad ima mnogo bolje pisce nego što je on sam predstavljen u književnosti. Možda nije dovoljno malen, zaturen, egzotičan, polupan i šaren da postane Makondo, a sigurno nije ni velik, svetski i cool kao Njujork. Moguće je da ovdašnji pisci imaju nekakav perverzni odnos prema gradu, da ga vole, ali beže od njega: fikcijom i fizički. Evo, ja sam čak u Indoneziju pobegao. Ima nečeg apsurdnog u toj ljubavi. Mi navijači Vojvodine slabije pamtimo godine u kojim je klub osvojio titule, ali pouzdano znamo kada su nam trofeji nepravedno oduzimani. Često sam u Atini – onoj pravoj, grčkoj – moja supruga je odatle, i fascinira me koliko se intelektualne i kreativne delatnosti odvija na vrelim ulicama tog grada. Pisaca će u Novom Sadu uvek biti; pametnih i vrednih ljudi, takođe. A scena će postojati u onoj meri u kojoj postoji – grad. Scena mora biti deo grada, a ne eksluzivni klub koji postoji radi sebe samog. Scena bez grada je kao cigareta posle seksa, ali bez seksa.

Kompletan intervju pročitajte na profilu BOOK-MARK.

BEZIMENA KNJIŽEVNA ZADRUGA: Reborneo – Rasturena gomila beleški otkačenog genijalca

negara

Bio je na dalekom putu, tu negde na ostrvu Borneo

Ukoliko vas na prvoj strani knjige dočeka scena u kojoj Karl Marks i Džordž Best igraju riziko, raspoređujući svoje ljubičaste tenkiće duž table sveta, a sve to sniva i pripoveda Miš Koji Živi Na Sputnjiku, šta treba drugo da vam pričam. Šta, ozbiljno vas pitam? Zajeban je ovaj frajer koji piše, novosadski nadmen sa debelim pokrićem, slobodan da istražuje i nezainteresovan za prosek, kompromise sa bilo čim, pa i sa samim sobom. Bio je na dalekom putu, tu negde na ostrvu Borneo, tu negde kod Indonezije ili u njoj, studirao tamo, putovao, saznaćete to u prologu i epilogu knjige, u njenom drugom delu, napisanom smirenijom, lakšom i prihvatljivijom rukom za široka čitanja, u tom prelepom miniputopisu, i tamo dobio ideju, šta ideju, milione tona ideja o tome da napiše nešto ovako u njenom prvom delu.

bkz

Ili na predobru zajebanciju, jebem li ga, liči na svašta…

Nešto što liči na rasturenu gomilu beleški otkačenog genijalca, ili  na nepreglednu tonu nerealno kreativnih misli, neprebrojivu i neopisivu slično arhipelagu ostrva Jugoistočne Azije, ili  na filozofski traktat na koji će se za koju desetinu godina seći vene na katedrama filozofije ili sociologije, ili na predobru zajebanciju, jebem li ga, liči na svašta. A opet, i tako razbacane u kojima po ostrvu Borneo tumaraju svetski genijalci, u kojima Đordano Bruno biva fizioterapeut lokalnog fudbalskog kluba, u kojima luta Dostojevski…

Ceo prikaz knjige pročitajte na stranici Bezimene književne zadruge.

MOJNOVISAD.COM [GRADSKE FACE]: Danijel Apro, telepski pisac s prebivalištemu Indoneziji

Autor: Stevan Gojkov

U kojoj ulici si odrastao? Čega se najradije sećaš iz perioda ranog detinjstva?

Moja ulica nosi ime Jovana Orosa i nalazi se u blizini škole “Jožef Atila”. U pitanju je mala ulica u koju se skreće iz Ćirila i Metodija, “glavne ulice”, koja je i jedan od glavnih likova u knjizi. U to vreme Adice još nisu bile toliko blizu Telepa, tako da su kroz ulicu Jovana Orosa prolazili, faktički, samo oni koji tu žive. U našoj ulici bilo je mnogo dece mog uzrasta, jer je bilo i mnogo ljudi ćaletove generacije. Na ulici nas je uvek bilo deset, petnaest, igrali smo nožni tenis, fudbal…  Ne znam kako je to biologija udesila, ali su u našoj ulici živeli uglavnom dečaci.

Tvoj polazak u osnovnu školu koincidirao je s ratnim dešavanjima u Bosni i Hrvatskoj, uvođenjem sankcija, sve većim siromaštvom… Koliko ste se ti i pripadnici tvoje generacije osećali uskraćenim time što ste u to vreme odrastali u Srbiji? Jeste li bili svesni činjenice da je život na ovim prostorima znao biti i mnogo bolji?

Moje najranije školovanje uvek se poklapalo s važnim događajima iz novije istorije Srbije. Kad sam pošao u školu, 1992. godine, počeo je rat u Bosni, u trećem i četvrtom razredu došli su svi ti talasi izbeglica, u petom razredu skoro uopšte nismo išli u školu zbog štrajkova, a sedmi nisam završio zbog bombardovanja. Kad sam krenuo u prvi srednje, išao sam u školu dve, tri nedelje kad se desio taj peti oktobar 2000.  godine, pa ni tad nismo išli u školu jedno mesec dana. Takođe, koliko znam, 1985. godište je prva generacija koja je učila srpski, a ne srpskohrvatski jezik, a poslednja koja nije imala veronauku.

mojns

Gradska faca?

Imaš li u glavi skicu nečeg što će se jednog dana izroditi u tvoju četvrtu proznu knjigu?

Imam koncept. Znaš kako kaže Džordž Karlin – svet je, otprilike, otišao u očin kad su ljudi ideje počeli da nazivaju konceptima. Sigurno si hiljadu puta čuo priču kako je postojala neka dobra knjiga, a onda neko uzme da pravi film od nje i usere stvar. Moja ideja je da uzmem dobar film i napravim od njega lošu knjigu (smeh). Recimo, film “Trči, Lola, trči”, mislim da bi od njega mogla da se napravi dobra knjiga.

Ceo intervju pročitajte na portalu MOJNOVISAD.

DNEVNIK: Nije lako voziti na Telepu bicikl levom stranom ulice

Autor: Miroslav Stajić

Kolega Igor Burić je tvoju mešavinu političkog komentara, socijalne reportaže, pesničke balade… uporedio sa world muzikom, i to u vidu divljeg džipsi panka. Kako je ti vidiš? Da li ouopšte razmišljaš o stilu dok pišeš? 

Ne razmišljam uopšte. Neki će reći da bi trebalo i da je odsustvo moje svesti o jedinstvu stilu primetno na mnogim mestima. Jedan urednik mi je kazao da imam sreće što sam daleko, u Indoneziji, jer bi me u suprotnom polio hladnom vodom da se malo smirim. Postoji ta mantra da bi pisci trebalo da se drže jednog stila, jednog žanra, ali meni ne pada na pamet tako nešto. Stare knjige, nove knjige, legende, naučni radovi, novine, filmovi, snovi, muzika, filozofija, fudbal…  Sve to može pronaći mesto u mojoj književnosti. Zato mi se i sviđa ovo poređenje, volim stvari koje su divlje i koje su pankerske.

motor

Levom stranom ulice

Kao samostalni istraživač sarađuješ sa indonežanskim Univerzitetom Sebelas Maret. Šta istražuješ? I da li ti je iz ove perspektive žao što nisi dobio posao i ostao u Srbiji? 

Ne postavljam priču na takav način. Ono kao postoji Srbija, postoji Svet i na meni je da napravim nekakav epohalni moralni izbor: Should I stay or should I go. Jednostavno u životu se pojavljuju šanse, ideje, dragi ljudi i ja se trudim da plivam među njima i ne mislim na državne granice. Bavio sam se u Novom Sadu mnogim poslovima, čak sam bilo blizu da ostvarim dečački san i postanem deo FK Vojvodina (naravno, ne kao fudbaler), ali negde u tom trenutku moja životna saputnica i ja shvatili smo da bismo voleli da pružimo novu šansu Indoneziji u kojoj smo oboje studirali i gde smo se upoznali. Otišli smo s vizom na dva meseca i ostali mnogo duže. Teme kojima se bavim tamo na univerzitzetu geografski su vezane za Jugoistočnu Aziju ali su vrlo bliske svima nama iz bivše Jugoslavije. Čitam o tome da li se prema nasilju iz prošlosti možemo odrediti sami ili nam treba pomoć sa strane. Odrastajući ovde izrasli su mi specifični metodološki pipci pa materiji pristupan s manje ideologije i više cinizma, što je svakako zabavnije.

Ceo intervju pročitajte na web stranici dnevnog lista Dnevnik.

RADIO TELEVIZIJA VOJVODINE: Gost jutarnjeg programa

BLIC: Predstavljanje knjiga Danijela Apra u Novom Sadu

blic

Razgovor…

Predstavljanje dve knjige nagrađivanog novosadskog pisca Danijela Apra biće održano u utorak 27. septembra od 20 sati u “Crnoj kući” u Novom Sadu. Razgovor sa autorom vodiće poznati novosadski novinar Srđan Janjušević.

autor

… s autorom

ANGLOZINE: Prustovci preporučuju knjige za leto

O čemu knjigoljupci razmišljaju pre nego što krenu na more? O knjigama, naravno. Međutim, uvek postoji jedan problem – koje odabrati? Anglozine i njegovi Prustovci mislili su na sve neodlučne knjigoljupce i spremili su listu od 18 knjiga za leto i odmor.

prust

O čemu knjigoljupci razmišljaju pre nego što krenu na more?

Danijel Apro preporučuje:

Salto mortale – Luiđi Malerba

Ono što je De Krešenco uradio s istorijom filozofije, jedan drugi Italijan počinio je s krimi-pričom: razumeo ju je, preveo, ogolio, iskrivio i na kraju plasirao na fantastično šarmantan način. Delo je predstavljeno kao „metafizički i avangardni detektivski roman“ i kao knjiga koja bi se dopala Beketu. Lično, ja obožavam glavnog junaka.

Povratak – Erih Marija Remark

Verovatno je ovaj predlog u vezi s mojim „povratkom“ iz Azije u Evropu. Povratak se oslanja na junake romana Na Zapadu ništa novo, a zapravo istražuje nešto što bi se moglo nazvati „sledećim serijalom“ Kamijevog Izgnanstva i kraljevstva. Kako to izgleda dugo željeni povratak “kući“, onima koji su tamo negde srasli s nekim drugačijim manirima, navikama, pravilima.

Treći policajac – Flen O’Brajan

Široka lepeza bizarnih felinijevskih likova, magične scene, tajne prostorije, polupani dijalozi i rezonovanja, a sve u ikoničnoj irskoj zelenkastoj provinciji. Roman obiluje lažnim referencama, lucidnim fus-notama, a tu je i jedna fenomenalna propratna priča s ogledalima: detalji su koji bi, bez sumnje, zasenili i Borhesa. Potpuno luda knjiga!

Preporuke ostalih autora pročitajte na sajtu Anglozine.

STEREO ART MAGAZIN: Kad se ljubiš s Hemfrijem Bogartom

Kad se ljubiš s Hemfrijem Bogartom – kada se ljubiš onako filmski – imaš osećaj kao da ližeš pepeljaru.

Tako kaže Ingrid Bergman i ko sam ja da joj protivrečim. Običan seronja, skitnica koji u ovaj grad navrati samo onda kada mu je dosadno. Da sedi za šankom, da puši HB American Bland, da posmatra žene s okruglim i slasnim dupetima. A Ingrid Bergman, ona i nema neko dupe, pravo da ti kažem.

Celu priču pročitajte na podgoričkom portalu Stereo Art Magazin.

bl bogart i elmer

Kad se ljubiš s Hemfrijem Bogartom

HELLY CHERRY: Danijel Apro – Telepapatija

Autor: Marko Gajić

Ovo je malo nezgodno, činilo mi se kada sam počeo da pišem, jer, zapucao me roman za zid, i kontinuirano me streljao svojim ubojito blesavo lucidno uličarsko intelektualnim pisanjem. Držao me tako svo vreme čitanja, čitavih nekoliko sati koliko mu je potrebno posvetiti vremena, jer, rekoh nebrojeno puta, pravi su romani uvek kratki, i uvek čitljivi, sve ostalo je za tvrdo koričenje, enciklopedijske rasprave i ulaske u čitanke.

Mislim, sve ovo je zapravo vrlo jednostavno. Moguće je da ćete negde uskoro čitati o tome da je ovo nagrađeno premijerno prozno izdanje zapravo odličan prvenac mladog i talentovanog novosadskog autora o kome ćemo još čuti i slične baljezgarije, ali ovo je realno nešto najbolje napisano na ovom malom, i od kreativne ludačke energije operisanom jezičkom području, u dugo, dugo vremena.  Prisvajaću ovu genijalnu knjigu, barem pomalo i kao svoju, i biću ljubomoran na Šajkaša, jer sam zapravo oduvek maštao da napišem jednu ovakvu, sa ovakvim likovima i u ovakvom šmekerskom, lucidnom, pomalo uličarskom a zapravo duboko elitnom stilu. Aplauzi do kraja čina, pa vraćanje na bis, pa još nekoliko puta.

Ceo prikaz romana pročitajte u online magazinu Helly Cherry.

press helly cherry

Zapucao me roman za zid, i kontinuirano me streljao

ANGLOZINE: Prustov upitnik – Danijel Apro

Autorka: Bojana Dobran

Kako zamišljate savršenu sreću?

Mnogo gorke crne kafe. Osobe među kojima si slobodan. Nepretenciozne kvazifilozovske priče o viđenijim egzistencijalističkim pitanjima i fudbalu. S radija piči Clash, Joy Division, Tom Vejts. Neki to zovu „malim stvarima“, ja ne vidim šta je to u njima tako malo.

press ukrstenica

Mladi pisac, četiri slova

Koji je Vaš najveći strah?

Ogromna količina nekontrolisane sile koju smo, kao autonomna bića, prepustili imaginarnim instancama koje nazivamo državama, vladama… Na ličnom planu, krajnje iracionalno, plaše me liftovi, proklijali krompir i mačke s debelim repom.

Koje su vrline precenjene?

Ambicija. Usko definisani „uspeh“. Sva ta svojstva koja proizlaze iz činjenice da smo u jednom trenutku odlučili da tržištu podarimo moralnu dimenziju.

Koju osobu prezirete?

Organizovanu grupu smradova koja sebe naziva političkim ili nacionalnim liderima. Oni su raznjakali moje detinjstvo, moju mladost, a još uvek su tu oko nas, uticajniji nego ikad. Ne radi se ovde samo o ideološkom ili vrednosnom mimoilaženju, jednostavno: oni su stvar načinili vrlo ličnom. Da, prezirem ih.

Gde biste najviše voleli da živite?

Ispašće da se žalim na tropsku, toplu, vlažnu, intimnu, prenaseljenu, visokofrekventnu Indoneziju, ali uvek sam zamišljao da živim na Severu, na mestima koja su prazna i hladna, čak sterilna i dosadna. Sanjam svakodnevicu u okruženju koje podseća na scenografiju iz islandskog filma „Of Horses and Men“.

press prustov upitnik

Prustovac…

Šta smatrate najvećom bedom?

Možda ovde više priliči nekakva „velika ideja“, ali nažalost u životu sam video mnogo ljudi koji doslovno žive u bedi, materijalno. Roditelji koji ne mogu da nahrane i obuku svoju decu, da ih pošalju u školu, to je prava beda. Metafizika je sport privilegovanih, nešto kao golf.

Šta najviše mrzite?

Plastične kese, vizne režime, internet na mobilnom telefonu, šećer u kafi, „orjentisanost na detalje“, ksenofobiju, zubobolju, papuče japanke.

Koja je Vaša ideja vodilja?

Živi i pusti druge da žive. Mnogo puta ponovljena, nimalo originalna rečenica. Možda zvuči potrošeno, isprazno, neokantovski, ali ja zaista ne znam kako drugačije možemo zamisliti miroljubivu koegzistenciju sedam milijardi egoističnih homosapijensa u jednoj političkoj zajednici, u jednom ekosistemu. Trudim se koliko mogu da poštujem tuđu autentičnost i tuđ prostor.

Ostale odgovore pročitajte na portalu Anglizine.

press proust

… i Prust

DNEVNIK: Java jača od panonske nostalgije

Autor: Igor Burić

press java dnevnik 1

O RADIO: Preporuka za čitanje – Telepapatija

Autor: Đorđe Majstorović

Mladi novosadski pisac Danijel Apro nedavno je objavio svoj roman prvenac “Telepapatija”, koji je proglašen za najbolje prozno delo izdavačke kuće Nova Poetika u ovoj godini.

Knjiga se sastoji od deset poglavlja koja međusobno odlično korenspodiraju i na kraju se uklapaju u skladnu celinu, na način na koji se uspešno zaokružuje jedna ovakva priča, što nije uvek slučaj sa debitantskim ostvarenjima.

Ipak, praktično svako od poglavlja ovog romana može se posmatrati i kao jedna kratka pripovetka, čak i kada bi se potpuno istrgla iz konteksta. Dokaz za to je i nagrada “Nušićevo pero”, koju je Apro dobio još 2013. godine za priču “Igra sfernih oblika”, a koja zapravo predstavlja jedno od poglavlja “Telepapatije”.

Apro u ovom romanu pokazuje kako se kroz prozu vrlo uspešno mogu povezati filozofija i popularna kultura, a jedina ozbiljnija zamerka može se odnositi na, ponekad, predugačke digresije u koje se autor upušta, ali se čak i one mogu oprostiti pošto, u većini slučajeva, na kraju dobiju smisao.

Ipak, ne bi trebalo upasti u tu početnu zamku i pomisliti kako se radi o nekom depresivnom štivu samo zbog tog suicidalnog momenta. Naprotiv, preplitanje čitavog spektra multinacionalnih likova sa Telepa i urbano-ruralnih legendi iz devedesetih daje ovom romanu vrlo zabavan ton.

Početno pitanje samoubistva će se kod glavnog junaka provlačiti kroz celu knjigu, s tim što će ta želja povremeno opadati, pogotovo kad se u komšiluku pojavi jedna Ena. Kako će se cela ta suicidalna zavrzlama na kraju neočekivano razrešiti i kakve to veze ima sa telepatijom (super moći koju poseduju svi ljudi sa Telepa), ostaje na vama da proverite u ovom simpatičnom i atipičnom romanu.

Ceo prikaza romana pročitajte na portalu O Radija.

telepapatija

Ostaje na vama da proverite u ovom simpatičnom i atipičnom romanu

24 SATA: Ima tri mastera, a nije mogao da nađe posao u Srbiji: Sreću je našao “na kraju sveta”

Autor: Aleksandar Latas

Danijel Apro (30) je jedan od naših najnagrađivanijih mladih pisaca i čovek sa tri mastera koji trenutno živi u Indoneziji gde predaje engleski jezik, jer u Srbiji za njega nije bilo posla. Istražuje nasleđe zločina u Timoru i uči javanske školarce engleski.

Posle mastera žurnalistike u Novom Sadu i kraće novinarske karijere Apro se zaputio tri godine u Indoneziju na Javu gde je završio master na Univerzitetu „Sebelas Mare“ sa temom decentralizacije u jugoistočnoj Aziji. Drugi politički master završio je u “Central European University” u Budimpešti kod poznatog Džordža Soroša, gde se specijalizovao za političku teoriju i transformativnu pravdu. Ipak, to nije bilo dovoljno da u Srbiji nađe stalan posao, pa je ovaj mladi pisac odlučio da se vrati u Indoneziju, gde školarce Javance uči engleski.

Apro se bavi biciklizmom i sakupljanjem pivskih flaša. Kada je živeo u Srbiji najviše je voleo da prati FK Vojvodina na gostovanja biciklom. U svojoj momačkoj sobi na Telepu ima čak 800 pivskih flaša iz svih krajeva sveta. Interesuju ga klasična filozofija, evropska i azijska politika, književnost 20. veka, film, fudbal i pank.

Ceo tekst pročitajte na web stranici 24 Sata.

press bali

Sreću je našao “na kraju sveta”: Telepapatija na Baliju

NOVA POETIKA: Završen konkurs za najbolju knjigu 2014/2015

Na osnovu odluke uredničkog kolegijuma IA Nova POETIKA-Agus Books&Magazines nagrađena su dva izdanja. Najbolje prozno izdanje Nove POETIKE je satirični roman TELEPAPATIJA.  Autor je Danijel Apro. Najbolje lirsko izdanje Nove POETIKE je dvojezična knjiga pesama PROBUDITI TIŠINU (WAKE UP THE SILENCE). Autor je Hadži Aca Kožokić.

press nova poetika

Najbolje knjige Nove POETIKE

RADIO TELEVIZIJA VOJVODINE: “Dositejevo zlatno pero” mladim autorima

Autorka priloga: Tamara Dragić

Miloš Živković, Danijel Apro i Helena Himel dobitnici su nagrade “Dositejevo zlatno pero”, koja se dodeljuje za najbolje neobjavljene radove mladih autora, u okviru književnih vrsta koje je Dositej uveo u srpsku književnost – esej, basna, putopis i kratka priča.

press tanjug

Kako Tanjug javlja…

Uz podršku Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, Zadužbina “Dositej Obradović” je ove godine ustanovila nagradu “Dositejevo zlatno pero”. Na konkur su pristiglu radovi 140 autora, a odluku o laureatima je doneo žiri u sastavu Radomir Putnik, Vojislav Jelić, Marija Bišof, Zoran Bognar i Gordan Maričić. Prvo mesto pripalo je Milošu Živkoviću za rad “Zagrobni svet u poeziji Miodraga Pavlovića: Čim se Poklopac spusti”.

Danijel Apro, već pisac od renomea, daje u ovom putopisu veoma zanimljivu sliku Indonezije. Darovit je da zapaži detalj, da ispriča malu, a veliku priču: proživljeno, dosanjano, znalački napisano, smatra žiri. Na trećem mestu je Helena Himel i njen rad “Ma pomaže!”.

NUŠIĆIJADA: Zlatni Apro

Autor: Nemanja Glintić

Danijel Apro, pobednik Konkursa za najbolju satiričnu priču ivanjičke „Nušićijade“ 2013. godine i posetilac našeg grada 2014. godine nastavlja da oduševljava čitaoce i stručni žiri svojom prozom. Ovaj mladi autor jedan je od tri nosioca „Dositejevog zlatnog pera“, nagrade koju dodeljuje Zadužbina „Dositej Obradović“ za najbolja neobjavljena dela mladih autora u okviru književnih vrsta koje je Dositej uveo u srpsku književnost. Ovog puta reč je o putopisnoj prozi pod nazivom „Autostoperski vodič kroz Borneo – Božić koji miriše na cimet“.

Stručni žiri je Aproa već ocenio kao renomiranog pisca, što izuzetno raduje organizaciju našeg festivala s obzirom na to da je upravo u Ivanjici Apro prvi put zvanično nagrađen za svoj književni rad. Podsetimo, Apro je na našem konkursu nagrađen za priču „Igra sfernih oblika“ koja je tada predstavljala poglavlje romana u nastajanju pod nazivom „Telepapatija“ i koja je objavljena u našem zborniku „Treći Nušić“. Roman ne samo da je ugledao svetlo dana, već smo od autora upravo dobili informaciju da je proglašen najboljim proznim izdanjem izdavačke kuće „Nova POETIKA“ za godinu 2014/2015. Čestitamo, Apro!

Posebna nam je čast da dodamo da se ime prošlogodišnje pobednice našeg Konkursa i ovogodišnjeg posetioca našeg festivala, mlade autorke Branke Selaković Milošević takođe našlo na spisku pohvaljenih radova na konkursu „Dositejevo zlatno pero“.

Ovo je jasan pokazatelj da naš festival dobija jednu dodatnu, vrlo dragocenu dimenziju – postaje rasadnik mladih talenata koji će, nema sumnje, značajno doprineti razvoju savremene srpske književne scene!

Nušić je ponosan! I mi zajedno s njim!

press nusicijada

Pobednik Konkursa za najbolju satiričnu priču

KONKURSI REGIONA: Danijel Apro – Autostoperski vodič kroz Borneo

Slušao sam zvukove i osmatrao tragove. Ali nisam bio nikakav lovac, još manje lovina. Stari narodi na ovom ostrvu imali su običaj – bolje rečeno: zabranu – po kojem žene nisu smele dodirivati vodu ili ulje vrhovima prstiju sve dok se muškarci iz njihovog sela ne vrate iz lova. Verovalo se da bi ulje omekšalo jagodice na njihovim prstima, što bi dalje spiritualno „omekšalo“ sposobnosti lovaca u borbi s divljinom. Ironično, ovo mesto na kojem je dodirivati ulje u plemenskim društvima bilo –tabu, danas je epicentar industrijske proizvodnje ulja. Kako palminog, tako i motornog.

Celu nagrađenu reportažu pročitajte na portalu Konkursi regiona.

02

Hodao sam kroz šumu. Ili već džunglu

O RADIO: Superheroj Danijel Apro

Razgovor vodile: Alma Kovčić i Lea Kotlica

“Danijel Apro – novinar, pisac, avanturista. Poslušajte njegovu indonežansku avanturu.”

Ceo razgovor poslušajte na podkastu O radija.

press superheroj

Poslušajte njegovu indonežansku avanturu

DNEVNIK: Novosađanin Danijel Apro nagrađen na Nušićijadi

Autor: Bojan Marković

Vest da je Novosađanin Danijel Apro osvojio prvu nagradu za najbolju satiričnu priču na konkursu ovogodišnje “Nušićijade” u Ivanjici, u Novom Sadu je, u krugu njegovih prijatelja, poznanika i kolega, dočekana sa oduševljenjem, ali ne i sa velikim iznenađenjem. Zašto?

Pa, iz prostog razloga što svi oni koji ga poznaju, dobro znaju da iako mlad već sada piše “kao mator”, da rečima žonglira kao najbolje akrobate, da rečenice slaže pitko i lako, i da sve to na kraju dobija epilog u vidu pisanija kojeg je milina čitati, i to više puta. Pitanje je samo bilo kada će njegov talenat dobiti neku zvaničnu potvrdu, i kako to da se to nije dogodilo ranije. Da ne bude zabune, nismo pristrasni zbog činjenice da je Danijel naš kolega novinar i da je svojevremeno radio u “Dnevniku” dok nije krenuo na egzotična putešestvija po svetu, već oslobođeni sujete kažemo da “dečko baš ume, kada opusti ruku”. Nagrada je “legla” za priču “Igra sfernih okvira” u, rekli bismo, veoma jakoj konkurenciji, među 150 drugih pristiglih na konkurs.

Ceo članak pročitajte na portalu Krstarica.

dne naslovna

Nagrada je “legla” za priču “Igra sfernih okvira”

DANAS: Igra sfernih oblika

Na konkurs za najbolju satiričnu priču „Nušićijade 2013“ stiglo je 150 radova iz zemlje i regiona, dve priče iz Japana i jedna iz Grčke. Satira je obuhvatila aktuelne teme iz različitih životnih sfera. Najbolje priče, a bilo ih je petnaest po odluci žirija, biće štampane u knjizi za sledeću „Nušićijadu“.

Petar Arbutina, književni kritičar, Milena Jakovljević, doktorand na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Nemanja Glintić, organizator konkursa, nastavnik u OŠ ‘’Veljko Dugošević’’ iz Beograda, Zoran Panović, glavni urednik lista Danas, činili su žiri koji je odlučio da je najbolju priču, “Igra sfernih oblika”, napisao Danijel Apro iz Novog Sada. Drugu nagradu dobio je Dušan Varićak iz Beograda za priču “Reč razdora”. “Monstruozitet” Steva Šarčevića iz Subotice trećeplasirana je satira na ovogodišnjem konkursu. Najbolju priču list Danas objaviće u dva nastavka.

Pobedničku priču pročitajte u dnevnom listu Danas.

press nusic 2016

Satira je obuhvatila aktuelne teme iz različitih životnih sfera

RADIO TELEVIZIJA VOJVODINE: Studiranje u Aziji – neponovljivo iskustvo

Autorka priloga: Asja Francisti

Učenje je ključni motiv studenata koji se odluče za studije u inostranstvu i uglavnom se odlučuju za zapadne zemlje. Međutim, Danijel Apro je odlučio da učini nešto drugačije i konkurisao je za stipendiju u Aziji. Kako kaže, diplomu može da dobije bilo gde, a na ovaj način dobio je mnogo više od toga.

 

Twitter

Instagram

Celebrating the Indonesian Independence Day 🇮🇩
#merdeka 'Becak' driver has my backpack 🎎
#becak #rickshaw #keraton #solo #java #indonesia Another town, another football club, another struggle 
#persis #solo #pasoepati #football I met my childhood hero ☯
#brucelee Rawa Pening lake
#fishing #lake #salatiga #java #indonesia In front of our old garage. 
#flowers #doors #concrete #java #indonesia
%d bloggers like this: