Telep Apatija

Ne baš tako kratke priče…

Zelena pečurka na tufne

(Prvo poglavlje još uvek nenapisane knjige. Loše knjige, po motivima dobrog filma)

Zelena pečurka na tufne klizila je trotoarom.

Ravnomernim pravolinijskim kretanjem, sve dok je nekakva posebna sila ne bi primorala da učini suprotno. Koja je to posebna sila i kada pokrenula zelenu pečurku na tufne i postala prvim uzrokom njenog ravnomernog pravolinijsog kretanja ostaće nedokučivo beležnicima lokalnih trivijalnosti.

Imala je veliku glavu s pravilno raspoređenim okruglim belim tufnama i sitne nasmešene oči. Delovalo je kao da je srećna. Bila je to obla, providna i svetlucava pečurka. Bila je lepa kao u filmu.

IMG_20180313_112632_055.jpg

Bila je lepa kao u filmu.

Zelena pečurka na tufne koja je klizila trotoarom bila je jedna od onih koje donose – nov život. Tako nalažu pravila igre. Ukoliko je dotakneš, imaš pravo da još jednom pokušaš sve ispočetka. Znala je to najverovatnije i Jorgovanka. Ona je mnogo toga znala.

Jorgovanka, ona je trčala.

Baš u tom trenutku, Jorgovanka je trčala. U svojim mekim frotirskim vikend-čarapama. Trčala je dakle Jorgovanka u mekim frotirskim vikend-čarapama, iako je to bila žena kojoj se oduvek činilo da živi u svetu u kojem je svaki dan utorak. Da, bio je to njen mali dnevni nestašluk. Misliti da je svaki dan utorak.

Jorgovankina posebna utrašnja sila (pa sad: duh, autentičnost, autonomija, transedentnost, šta li je?) činila je da njeno trčanje ni u kom slučaju nije bilo nekakvo ravnomerno pravolinijsko kretanje.

mario

Ukoliko je dotakneš, imaš pravo da još jednom pokušaš sve ispočetka.

Naprotiv, za razliku od klizanja zelene pečurke na tufne, njeno trčanje pulsiralo je kao purpurna riba iz Indijskog okeana. Ona riba koju je Jorgovanka jednom videla u jednoj poučnoj televizijskoj emisiji koju je sama izmislila.

Jorgovanka je volela da sama izmišlja.

Osim toga, Jorgovanka je bila ružna. Baš onako gadna!

Gadna je Jorgovanka s tim njenim niskim čelom na tufne, drvenom nogom, košuljom na bubamare, jetrom od stiropora i sakoom od finog ružičastog pliša. Dok je trčala, Jorgovanka je bila još odvratnija, još odbojnija, još kljakavija, još više je ličila na bubamaru.

fish

Njeno trčanje pulsiralo je kao purpurna riba iz Indijskog okeana.

Tako je Jorgovanka zamišljala sebe. Dok je trčala. Ja ne znam kako je Jorgovanka zapravo izgledala. Meni to uopšte nije važno. Ovo je knjiga a ne film.

I dok je Jorgovanka tako trčala, ona zelena pečurka na tufne neometano je klizila trotoarom. Klizila je trotoarom sve dok nije upala u jedan bezmirisni kanalizacioni otvor i nestala. Tek tako. Nestala.

A Jorgovanka, ona je trčala.

Da li je Jorgovanka tog jutra isključila ringlu na šporetu ili nije? Postojao je samo jedan način da to otkrije.

I onda je počela da trči.

lola

I onda je počela da trči.

Advertisements

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s

Informacije

This entry was posted on Maj 11, 2018 by .

Navigacija

%d bloggers like this: