Telep Apatija

Ne baš tako kratke priče…

Senhor José i bubamara

Sanjao je bubamaru.

Senhor José sanjao je mnoštvo malenih bubamara kako – razdragano, ali odlučno – opkoljavaju drevni Angkor, taj monumentalni grad nastao nekada davno u moćnoj i magičnoj kmerskoj imperiji. I onda se Senhor José  naprasno prenuo i shvatio da se – bez da ga je iko išta pitao – probudio u jednoj od svojih priča. U onoj koju je nazvao Embargo.

Pepeo prve suve cigarete prosipao se po njegovom notesu dok je (grafitnom olovkom) zapisivao kako priče koje počinju buđenjem uglavnom ne valjaju ništa.

U moćnoj i magičnoj kmerskoj imperiji

U moćnoj i magičnoj kmerskoj imperiji

Senhor José jedva je pronašao svoj auto (Joaninha je parkirala na takvom mestu da bi smisao i logos u tome bio dokučiv samo jednoj bubamari).

Baš kao u priči, ugledao je automobil sav osut gromuljicama, stakla zamagljena od vlage. Da nije bilo toliko hladno, reklo bi se da se oznojio, kao neko živo telo. Unutra je bilo ledeno. Sa zamućenim staklima kola su ličla na prozračnu pećinu, koju je poplava preplavila.

E sad, ja namerno nisam nastavio čitati tu priču i ne znam šta se tu dalje događalo (i da li je protagonista uspeo pokrenuti četvorotaktni motor), ali u ovom paralelnom narativu Senhor José, prosto i jednostavno, prepustio se mnoštvu malenih bubamara na kojima je, lako kao san, dolepršao do kancelarije.

Joaninha je parkirala

Joaninha je parkirala

Stolica je odavno već poprimila obrise njegove skladne portugalske stražnjice, a kancelarija je mirisala na kvasac.

Sve do pauze za ručak, Senhor José srkao je marokanski čaj. Pisaća mašina na njegovom stolu, sama od sebe, klaparala je bez prestanka, ne ostavljajući na hartiji nikakve tragove, osim, možda, nejasne skice jedne lepe bubamare, a koja (siguran je u to bio Senhor José) nije znala ama baš ništa o gracioznosti starokambodžanske arhitekture.

Podigao je slušalicu maslinastozelenog telefona i počeo okretati plastični zupčanik.

S druge strane, Joaninha je usisavala. I vikala je.

Kancelarija je mirisala na kvasac

Kancelarija je mirisala na kvasac

„Znaš, kad je napalju hladno, onda je u automobilu još hladnije“, progovorio je Senhor José, samouvereno kao da je u onome što je izustio zaista bilo nekakve sadržine.

„Opet ti je dosadno na poslu“, kazala je Joaninha.

„A vidiš, kad je napolju toplo, onda je u automobilu još toplije“, nastavio je Senhor José, s prividnom analitičnošću. Joaninha je ugasila usisivač (ali motor se ipak čuo još nekoliko nesigurnih sekundi).

„Pitanje je kako automobil, kao u biti zatvoren sistem, je li“, zamislio se Senhor José, „kako on to zna da li je napolju hladno ili toplo, kako bi tome stanju, naposletku, svoje delanje prilagodio.“

„Pitanje je, ako baš hoćeš da znaš“, frknula je Joaninha, „zašto je taj auto tako zao!“

Kad je napalju hladno, onda je u automobilu još hladnije

Kad je napalju hladno, onda je u automobilu još hladnije

Nejasna skica jedne lepe bubamare, s hartije, u pisaćoj mašini, na kancelarijskom stolu, odletela je ka obećanoj kmerskoj zemlji. Ali se sudarila s prozorskim oknom i pala na leđa u parče prošlonedeljne torte za čiju pripremu je bilo potrebno utrošiti jedno i po jaje i jednu divlju rotkvu.

„Pa da, Embargo“, promrmljao je Senhor José, kada je već (demonstrativno) bio spustio slušalicu maslinastozelenog telefona.

Joaninha je s nepromenjenom rešenošću nastavila da usisava.

Bubamara je dobro, hvala na pitanju.

Bubamara je dobro, hvala na pitanju

Bubamara je dobro, hvala na pitanju

(Foto: UNESCO, World Atlas, Brit, The Car Gurus, San Diego Zoo)

Advertisements

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s

Information

This entry was posted on Juni 27, 2017 by .

Navigacija

Twitter

Instagram

Celebrating the Indonesian Independence Day 🇮🇩
#merdeka 'Becak' driver has my backpack 🎎
#becak #rickshaw #keraton #solo #java #indonesia Another town, another football club, another struggle 
#persis #solo #pasoepati #football I met my childhood hero ☯
#brucelee Rawa Pening lake
#fishing #lake #salatiga #java #indonesia In front of our old garage. 
#flowers #doors #concrete #java #indonesia
%d bloggers like this: