Telep Apatija

Ne baš tako kratke priče…

Četiri fotografije iz Paviljona broj 6

„Mi nismo gonioci, nego upravo – gonjeni, i za nas bežanja nema. Tuga nas stiže.“
Zenon iz Eleje (grč. Ζήνων ὁ Ἐλεάτης, oko 490 – oko 430. god. st. e.)

4p 1 java

“Za nas bežanja nema”: Na magistralnom putu Solo – Paćitan (Indonezija)

Ima onaj loš vic.

Na iluzivno pitanje koja je to razlika između turiste i rasiste, odgovor glasi: Nedelju dana u Aziji. Proveo sam mnogo vremena u Aziji i nikada nisam postao rasista. Ne znam, možda je problem u meni. Ali to je neka sasvim druga priča…

Samo putovanje, tvrdio je Džon Lok, ono „upotpunjuje džentlmena“. Vidiš, oni koji ovome pristupaju teoretski odvažnije i metodološki doslednije od starog Džonija i mene, pak, kažu da se turizam „može označiti kao specifični geopanoptikon“, a da se u komunikacijskoj ravni „javlja kao dvostruka pobuna“. Turizam je dakle simulacija bekstva, a neki tamo Encenzberger zabeležio je kako „svako bekstvo, koliko god budalasto i koliko god nemoćno bilo, kritikuje ono od čega se beži“.

Jebeš ga.

U svakom slučaju, nudim vam četiri svoje fotografije, izvučene iz privatnig albuma s putovanja. Četiri simulacije bekstva: sve u jednoj priči. Delom je autobiografska, a ostatak su popunili izmišljeni Hemingvej, izmišljeni Čehov, i očin će ga znati ko sve ne…

4p 2 east timor

„Svako bekstvo kritikuje ono od čega se beži“: Javni prevoz na relaciji Dili – Aileo (Istočni Timor)

Prva fotografija

Vetrić čarlija brežuljkom Monmartr.

Moj beaujolais se hladi. Ptičice cvrkuću. Pariz je divan u ovo doba godine. Sećam se paviljona kojeg sam nekada zvao domom. Izmišljam priče napisane u šest reči – PATIKA NA KROVU SVAKE NAPUŠTENE KUĆE – i odmah ih zaboravljam, začaran magijom Sumatre. I čitam Čehova. Što da ne? „Paviljon broj 6“.

„Nitkovi su siti i obučeni, a pošteni ljudi hrane se otpacima sa stola. Potrebne su škole, poštene lokalne novine, pozorište, javna predavanja i jedinstvo inteligencije. Potrebno je da društvo upozna sebe i da se zgrozi.“

Simpatična kelnerica iz filma – čini mi se da se zove Amelie? – spušta rashlađeni beaujolais na sto u uglu bircuza s tri portreta na zidu. Razbarušeni Kiš, natmureni Jonesko, slavni Di Mađo. Oh, taj slavni Di Mađo, jedini prorok u kojeg je zapravo verovao starac Santjago. Pitam se kako li se Hemingvej snašao, tamo daleko, u novoj sredini.

Danas je ni po čemu poseban dan u Paviljonu broj 6.

4p 3 amelie

“Simpatična kelnerica iz filma”: Café des 2 Moulins, Pariz (Francuska)

Druga fotografija

Bio je to poseban dan u Paviljonu broj 6.

Okupali su nas, pošteno nadrogirali i poređali po visini, kao braću Dalton. Čuli smo režanje, plač i molitvu. Nosili smo iste one stare, ofucane, dugačke, bele gaće koje su tad – baš tad, kao nikad ranije – mirisale na bohor.

Pamtim to kao da je bilo danas. Upravnik Paviljona broj 6, doktor Čehov, od uzbuđenja je gladio jaja. Ernest Hemingvej – onaj Ernest Hemingvej? – bio je poseti u tom-i-tom Srezu, pa smo ga i mi očekivali. Stari Ernest sam je zahtevao ovu posetu. Rekao je: „Razumem ja vas, dragi domaćini, ali razumite i vi mene. Manite me konstruisanih znamenitosti i turističkog kiča! Želim da vidim bedu, sjaj, govna, vic, tugu i zaborav. Egzistenciju! Evo, recimo, šta se krije iza onog zida s bodljikavom žicom? Da, da, baš tog zida.“

I tako…

Dok smo čekali Hemingveja, specijalno sledovanje bajatih trankilajzera rastapalo se u ništavilu moje utrobe. Mojih debelih creva. U čelo mi je pržilo sunce, narandžasto poput odora monaha terewada budizma, kakvi se još viđaju kako, ćelavi i bosi, tabanaju bespućima Jugoistočne Azije.

Oh, da, bio je to poseban dan u Paviljonu broj 6.

4p 4 phnom penh

“Šta se krije iza onog zida s bodljikavom žicom?”: Zatvor S-21, Pnom Pen (Kambodža)

Treća fotografija

Bilo je to pre nego što sam dospeo u Paviljon broj 6.

Pobegao mi je poslednji autobus za grad zvani Ćiang Mai. Sve je kipelo iz mene, kao u paklu. Beda, sjaj, govna, vic, tuga i zaborav. Egzistencija! Egzistencija postkolonijalnog javnog toaleta u Jugoistočnoj Aziji. Brojao sam musave pločice, smešio se bednoj triviji kako nema živog stvora na ovoj hemisferi koji zna kako se pravilno piše reč – d-i-a-r-r-h-e-a. I tako već četvrti put tokom te iste vlažne noći u kojoj je prljava voda oticala ka moćnoj reci Čao Praja.

I peti put stao sam u red. Strpljiv kao Sidarta, pred plastičnim vratima prostorije s monumantalnim goblenom (portret najdugovečnijeg državnika 20. stoleća). Debeli turista iz Kardifa nije imao sitno. Sva gadost ljudskog postojanja curila je iz mene.

Odjednom, ćelavi monah odeven u odoru narandžastu poput sunca nad Paviljonom broj 6 prošetao se pored nas. U ovom kraljevstvu monasi ne plaćaju nikakve usluge. Samo se okrenu, zahvale i blaženo osmehnu.

„Neka, neka, idi ti i pišaj za džabe“, procedio sam na svom (davno zaboravljenom) maternjem jeziku, „taj tvoj blago osmehnuti Bog i onako ne postoji“.

4p 5 budism

“U ovom kraljevstvu monasi ne plaćaju nikakve usluge”: Budistički monah, Luang Prabang (Laos)

Četvrta fotografija

Incident je ugašen u krvi.

Pre toga, nekoliko ludaka govnima je premazalo članove svečane delegacije. Pazario je i Hemingvej!

Svi ostali ludaci odvedeni su nazad u spavaonice Paviljona broj 6 i privezani su za radijatore. Nas trojicu zadržali su ispod lipe u dvorištu. Među nama, dvojica su bili lažovi, a jedan pravi Hemingvej. Onaj Ernest Hemingvej? Ali ko bi nas, uostalom, raspoznao onako namazane govnima i mirisnih na bohor?

Metnuli su nam po crveno-žutu pilulu pod jezik i polili vodom. Rečeno nam je da – koristeći ni manje ni više nego šest reči – napišemo po jednu priču o gubitku vere. O metafizičkoj smrti savršene inteligencije, beskrajne ljubavi i univerzalnog dobra. O bezizlaznosti i apsurdu. Jer samo će istinski Hemingvej – rezonovali su delegati iz Sreza – biti u stanju da ispuni visoko postavljene kriterijume, kako tematske, tako i formalne.

Ne znam šta su druga dvojica smislila. Na mom papiriću pisalo je: PROLIV NA AUTOBUSKOJ STANICI U BANGKOKU.

4p 6 bangkok

“O bezizlaznosti i apsurdu…”: Čekaonica autobuske stanice u Bangkoku (Tajland)

 

Advertisements

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s

Information

This entry was posted on August 29, 2016 by .

Twitter

Instagram

Celebrating the Indonesian Independence Day 🇮🇩
#merdeka 'Becak' driver has my backpack 🎎
#becak #rickshaw #keraton #solo #java #indonesia Another town, another football club, another struggle 
#persis #solo #pasoepati #football I met my childhood hero ☯
#brucelee Rawa Pening lake
#fishing #lake #salatiga #java #indonesia In front of our old garage. 
#flowers #doors #concrete #java #indonesia
%d bloggers like this: