Telep Apatija

Ne baš tako kratke priče…

Četiri fotografije iz Paviljona broj 6

„Mi nismo gonioci, nego upravo – gonjeni, i za nas bežanja nema. Tuga nas stiže.“
Zenon iz Eleje (grč. Ζήνων ὁ Ἐλεάτης, oko 490 – oko 430. god. st. e.)

4p 1 java

“Za nas bežanja nema”: Na magistralnom putu Solo – Paćitan (Indonezija)

Ima onaj loš vic.

Na iluzivno pitanje koja je to razlika između turiste i rasiste, odgovor glasi: Nedelju dana u Aziji. Proveo sam mnogo vremena u Aziji i nikada nisam postao rasista. Ne znam, možda je problem u meni. Ali to je neka sasvim druga priča…

Samo putovanje, tvrdio je Džon Lok, ono „upotpunjuje džentlmena“. Vidiš, oni koji ovome pristupaju teoretski odvažnije i metodološki doslednije od starog Džonija i mene, pak, kažu da se turizam „može označiti kao specifični geopanoptikon“, a da se u komunikacijskoj ravni „javlja kao dvostruka pobuna“. Turizam je dakle simulacija bekstva, a neki tamo Encenzberger zabeležio je kako „svako bekstvo, koliko god budalasto i koliko god nemoćno bilo, kritikuje ono od čega se beži“.

Jebeš ga.

U svakom slučaju, nudim vam četiri svoje fotografije, izvučene iz privatnig albuma s putovanja. Četiri simulacije bekstva: sve u jednoj priči. Delom je autobiografska, a ostatak su popunili izmišljeni Hemingvej, izmišljeni Čehov, i očin će ga znati ko sve ne…

4p 2 east timor

„Svako bekstvo kritikuje ono od čega se beži“: Javni prevoz na relaciji Dili – Aileo (Istočni Timor)

Prva fotografija

Vetrić čarlija brežuljkom Monmartr.

Moj beaujolais se hladi. Ptičice cvrkuću. Pariz je divan u ovo doba godine. Sećam se paviljona kojeg sam nekada zvao domom. Izmišljam priče napisane u šest reči – PATIKA NA KROVU SVAKE NAPUŠTENE KUĆE – i odmah ih zaboravljam, začaran magijom Sumatre. I čitam Čehova. Što da ne? „Paviljon broj 6“.

„Nitkovi su siti i obučeni, a pošteni ljudi hrane se otpacima sa stola. Potrebne su škole, poštene lokalne novine, pozorište, javna predavanja i jedinstvo inteligencije. Potrebno je da društvo upozna sebe i da se zgrozi.“

Simpatična kelnerica iz filma – čini mi se da se zove Amelie? – spušta rashlađeni beaujolais na sto u uglu bircuza s tri portreta na zidu. Razbarušeni Kiš, natmureni Jonesko, slavni Di Mađo. Oh, taj slavni Di Mađo, jedini prorok u kojeg je zapravo verovao starac Santjago. Pitam se kako li se Hemingvej snašao, tamo daleko, u novoj sredini.

Danas je ni po čemu poseban dan u Paviljonu broj 6.

4p 3 amelie

“Simpatična kelnerica iz filma”: Café des 2 Moulins, Pariz (Francuska)

Druga fotografija

Bio je to poseban dan u Paviljonu broj 6.

Okupali su nas, pošteno nadrogirali i poređali po visini, kao braću Dalton. Čuli smo režanje, plač i molitvu. Nosili smo iste one stare, ofucane, dugačke, bele gaće koje su tad – baš tad, kao nikad ranije – mirisale na bohor.

Pamtim to kao da je bilo danas. Upravnik Paviljona broj 6, doktor Čehov, od uzbuđenja je gladio jaja. Ernest Hemingvej – onaj Ernest Hemingvej? – bio je poseti u tom-i-tom Srezu, pa smo ga i mi očekivali. Stari Ernest sam je zahtevao ovu posetu. Rekao je: „Razumem ja vas, dragi domaćini, ali razumite i vi mene. Manite me konstruisanih znamenitosti i turističkog kiča! Želim da vidim bedu, sjaj, govna, vic, tugu i zaborav. Egzistenciju! Evo, recimo, šta se krije iza onog zida s bodljikavom žicom? Da, da, baš tog zida.“

I tako…

Dok smo čekali Hemingveja, specijalno sledovanje bajatih trankilajzera rastapalo se u ništavilu moje utrobe. Mojih debelih creva. U čelo mi je pržilo sunce, narandžasto poput odora monaha terewada budizma, kakvi se još viđaju kako, ćelavi i bosi, tabanaju bespućima Jugoistočne Azije.

Oh, da, bio je to poseban dan u Paviljonu broj 6.

4p 4 phnom penh

“Šta se krije iza onog zida s bodljikavom žicom?”: Zatvor S-21, Pnom Pen (Kambodža)

Treća fotografija

Bilo je to pre nego što sam dospeo u Paviljon broj 6.

Pobegao mi je poslednji autobus za grad zvani Ćiang Mai. Sve je kipelo iz mene, kao u paklu. Beda, sjaj, govna, vic, tuga i zaborav. Egzistencija! Egzistencija postkolonijalnog javnog toaleta u Jugoistočnoj Aziji. Brojao sam musave pločice, smešio se bednoj triviji kako nema živog stvora na ovoj hemisferi koji zna kako se pravilno piše reč – d-i-a-r-r-h-e-a. I tako već četvrti put tokom te iste vlažne noći u kojoj je prljava voda oticala ka moćnoj reci Čao Praja.

I peti put stao sam u red. Strpljiv kao Sidarta, pred plastičnim vratima prostorije s monumantalnim goblenom (portret najdugovečnijeg državnika 20. stoleća). Debeli turista iz Kardifa nije imao sitno. Sva gadost ljudskog postojanja curila je iz mene.

Odjednom, ćelavi monah odeven u odoru narandžastu poput sunca nad Paviljonom broj 6 prošetao se pored nas. U ovom kraljevstvu monasi ne plaćaju nikakve usluge. Samo se okrenu, zahvale i blaženo osmehnu.

„Neka, neka, idi ti i pišaj za džabe“, procedio sam na svom (davno zaboravljenom) maternjem jeziku, „taj tvoj blago osmehnuti Bog i onako ne postoji“.

4p 5 budism

“U ovom kraljevstvu monasi ne plaćaju nikakve usluge”: Budistički monah, Luang Prabang (Laos)

Četvrta fotografija

Incident je ugašen u krvi.

Pre toga, nekoliko ludaka govnima je premazalo članove svečane delegacije. Pazario je i Hemingvej!

Svi ostali ludaci odvedeni su nazad u spavaonice Paviljona broj 6 i privezani su za radijatore. Nas trojicu zadržali su ispod lipe u dvorištu. Među nama, dvojica su bili lažovi, a jedan pravi Hemingvej. Onaj Ernest Hemingvej? Ali ko bi nas, uostalom, raspoznao onako namazane govnima i mirisnih na bohor?

Metnuli su nam po crveno-žutu pilulu pod jezik i polili vodom. Rečeno nam je da – koristeći ni manje ni više nego šest reči – napišemo po jednu priču o gubitku vere. O metafizičkoj smrti savršene inteligencije, beskrajne ljubavi i univerzalnog dobra. O bezizlaznosti i apsurdu. Jer samo će istinski Hemingvej – rezonovali su delegati iz Sreza – biti u stanju da ispuni visoko postavljene kriterijume, kako tematske, tako i formalne.

Ne znam šta su druga dvojica smislila. Na mom papiriću pisalo je: PROLIV NA AUTOBUSKOJ STANICI U BANGKOKU.

4p 6 bangkok

“O bezizlaznosti i apsurdu…”: Čekaonica autobuske stanice u Bangkoku (Tajland)

 

Advertisements

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s

Informacije

This entry was posted on August 29, 2016 by .

Twitter

Instagram

Faces of Java
#puppet #face #triwindu #market #surakarta #java #indonesia And the rain continues...
#rainydays #cart #intersection #hujan #gerobak #surakarta Against modern football!
#saturdaythoughts On this day, quarter of century ago, immediately after the Super Bowl XXVII, the first episode of the best show in the history of television began airing on the NBC network
#homicide #homicidelifeonthestreet #television #onthisday Lunar New Year preparations.
#imlek #red #lantern #pasargede #solo #indonesia Young & Brilliant
%d bloggers like this: