Telep Apatija

Ne baš tako kratke priče…

Moneta za potkusurivanje

Zovem se Nikola Tesla. Ozbiljno ti kažem, ja jesam Nikola Tesla, onaj Nikola Tesla. Progovaram s tvoje novčanice od sto dinara. Da, baš s tvoje novčainice od sto dinara.

bl tesla

Progovaram s tvoje novčanice od sto dinara

Zovem se Nikola Tesla i živeo sam nekada, u nekakvoj istoriji, koja me je – nekakvim slučajem – dobro upamtila. Živeo sam nekada, sada ne živim. Dok mi se kosti raspadaju panonskom močvarom, smrdeći nepostojanjem Isusa, Bude i Muhameda, kao ni ostalih lokalnih duhova i drugih mitskih bića i bitaka.

Eto vidiš, moj melanholični pogled, pozamašni muški nos i ove brkove – ne tako oštre i markantne kako ih ti zamišljaš – udvodimenzionisali su guverner Narodne banke (oksimoron?), te ini prokuristi. Stavili su me na novčanicu, a da me ni za mišljenje pitali nisu. I sada, gledam tako, prepošten, s ove hartije vrednosti sto dinara i ništa mi, sirotom, nije jasno. Za koji moj očin smo izmislili fotosintezu, šalter službenicu i papuču za mršavljenje? Za koji moj očin se razočaravamo u tehnološke, buržoaske i seksualne revolucije? Za koji moj očin me je istorija uopšte upamtila? Za koji moj očin me koriste i iskorišćavaju? Kao što me i ti – da, da, baš ti – koristiš i iskorišćavaš, kao monetu za potkusurivanje.

Pomirio bih se ja sa svojom sudbinom, pomirljivog sam učenjaškog karaktera. Samo postoji tu jedna logička prepreka: nikad se sa sudbinom svadio nisam, pa ne ide sad ni miriti se. Nije red. Znaš, moj stari drugar Bakunjin veli da su tri puta koja vode u bekstvo iz očaja – Flaša, Crkva i Revolucija – ali da su među njima dva iluzorna. Verovatno poslednja dva?

bl Bakunin

Moj stari drugar Bakunjin veli da su tri puta koja vode u bekstvo iz očaja

A ti? Ti me sad spuštaš (na leđa, kao kakvu mutavu kornjaču) na svetlucavu mušemu bircuza „Kod Robespijera“ i potiskuješ ovu hartiju metalnim novčićem od pet dinara. Ne gledaš me, a oko novčića iscrtavaš skoro-pa-pravilnu kružnicu. Toj kružnici dodaješ uši, nos, oči, obrve, opipljivu Adamovu jabučicu i prećutni teret prvobitnog greha. I daješ žvrljotini ime – Tomislav. Pa se posle duboko zamišljaš, kao da sutradan uopšte nećeš biti.

U istom trenutku ja pomišljam na – samoubistvo. „Ubiću se“, progovaram nečujno. I to mi pričanjava neslućenu zadovoljštinu, malo dnevno rasterećenje. Mada, teško sve to pokazujem, ovako udvodimenzioniran. Nekako sam zatvoren u sebe, u ovom svom bivanju monetom za potkusurivanje.

Sad se već ponavljam.

Ponavljanje… Kao izvor života? Ili izvor komedije? Za Kirkegarda – to je, znaš, još jedan među mojim starim drugarima – ponavljanje je odlučujući izraz, isto onako kao što je sećanje bilo za stare Helene. To su isti potezi različitih pravaca, jer zapravo izvorno ponavljanje jeste sećanje unapred. A komedija, pak, ona jednako ovisi o ponovljanju. Mi se smejemo, objašnjava moj dobri Anri Bergson, bezumnom automatizovanom ponašanju. Smejemo se onima koji nemaju moći da generišu, improvizuju ili biraju, onima koji se – ponavljaju.

Mnogo pričam. Znam. Ti sad misliš da sam u debelom ofsajdu. A mene je samo neki neobjašnjivi vaseljenski pinčok dodirnuo, isti onaj nebjašnjivi vaseljenski pinčok koji je dodirnuo suicidalnu zlatnu ribicu Amelije Pulen. Ili Kamijevu izvedbu Kirila, onog koji je želeo smrt, samo da bi pokazao nepostojanje Isusa, Bude i Mohameda, kao i ostalih lokalnih duhova i drugih mitskih bića i bitaka.

bl bergson

Mi se smejemo, objašnjava moj dobri Anri Bergson, bezumnom automatizovanom ponašanju

Taj neobjašnjivi vaseljenski pinčok miluje mi brkove i sada kada sam položen na leđa, kao kakva mutava kornjača, pored ovog mutavog Tomislava. I upravo u ovom svom bešumnom analitisanju, shvatam svu ironiju u tiražnosti mog postojanja. Tomislav može sebi rasuti mozak po ovoj novčanici, niko neće ni znati da je postojao. Ali šta ću ja koji živim školu mišljenja o paralelnim univerzumima? Ja koji živim multislojevitost… Ima me u svakom pišljivom džepu ove korumpirane melodrame! Moje samoubistvo zatvorilo bi ovog mene. Drugog mene, zatočenog u monopolu emisije novca, već vidim kako i dalje koriste i iskorišćavaju. Kao monetu za potkusurivanje.

Dok hartiju s portretom Nadežde Petrović poležeš preko mene – kažeš planiraš da nas uplatiš, „iz iksa u keca“ na Crystal Palace – duh moje suicidalnosti kruži nada mnom kao patka s jednom nogom u vinskom buretu. Hm, duh… Oksfordov uvod u teoriju tragedije kaže da „ghosts in tragedy are invariably associated with judgement and retributive justice“. Izvini, mešam malo jezike. Sve te godine u Njujorku: znam da prevedem „transcendental unity of apperception“ na kmerski i kako se na jermenskom kaže pička. A gde sam ono stao, da, tragedija… To je umetnost, kaže se dalje u Oksfordovom uvodu, preokupirana postavljanjem prošlosti na mesto mirnog počinka i opasnostima koji slede iz neuspeha ove radnje…

Ali ovo ipak nije tragedija. Jer kada se odlučiš na svoje samoubistvo, dalji scenario je rutina. Puka deskripcija proste datosti. Ovo nije ni život, da bi bio okončan ubistvom: ovo je sećanje, osuđeno na distorziju i trajanje u zaboravu.

„Za koji moj kurac me je istorija uopšte upamtila?“

Progovaram. Ali ne uspevam da – umrem.

Tomislav glasa ne pušta.

bl tragedy

To je umetnost, kaže se u Oksfordovom uvodu, preokupirana postavljanjem prošlosti na mesto mirnog počinka

Advertisements

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s

Information

This entry was posted on Januar 23, 2016 by .

Twitter

Instagram

Celebrating the Indonesian Independence Day 🇮🇩
#merdeka 'Becak' driver has my backpack 🎎
#becak #rickshaw #keraton #solo #java #indonesia Another town, another football club, another struggle 
#persis #solo #pasoepati #football I met my childhood hero ☯
#brucelee Rawa Pening lake
#fishing #lake #salatiga #java #indonesia In front of our old garage. 
#flowers #doors #concrete #java #indonesia
%d bloggers like this: