Telep Apatija

Ne baš tako kratke priče…

Nikada nisam sanjala o Hong Kongu

I believe that one day I'll be sitting at a bar in Hong Kong and this incredibly attractive and submissive woman with an abiding interest in art and existential philosophy will come up to me and say, “Take me home and ravish me”.
John Munch, Homicide: Life on the Street

hk1

Nikada nisam sanjala o Hong Kongu

Nikada nisam sanjala o Hong Kongu. Verovala sam da ću posetiti Island. Pelagoniju. Ostrvo Sahalin, ili Laponiju. Verovala sam. Dobro, nisam verovala baš u smislu – vere, već onako, znaš, na moj način.

I sanjala sam kako kupujem kristalnu kuglu sa lažnim snegom u njoj. Suvenir iz grada u koji nikada neću dospeti. Aberdin, Talin, Kišinjev. Kako vadim zgužvanu novčanicu od pet evra i baš me bude briga što sam kristalnu kuglu preplatila. Što se pegava devojčica koja ih prodaje kikoće iza mojih pogurenih leđa. Ta mala kučka nikada shvatiti neće kako je divno izvaditi zgužvanu novčanicu od pet evra i zauzvrat dobiti fino zapakovani, davni aberdinski san.

Briga me baš!

City centre and ship in harbour, Aberdeen, United Kingdom

Fino zapakovani, davni aberdinski san

I briga me baš za ova dva dodatna, nepotrebna kilograma na mojoj guzi. Dupeški za koju se prosto sve lepi. Sladoled s ukusom nepostojećeg mediteranskog manga i treća sezona serije „Orange is the New Black“.

Znaš, sanjala sam o tome da jednom zapalim za Vankuver. Tamo gde se zelena svetla semafora otvaraju pred tobom. Proračunata su, tako su podešena, da savršeno – ali savršeno! – odgovaraju tempu pešačenja 31-godišnjakinje koja je popila 60 centilitara jeftinog holivudskog rozea. Zelena svetla semafora ovde se jednostavno otvaraju pred tobom, u tome je njihovo autentično trajanje.

Šetaću ponovo Vankuverom. Dobro, možda ne baš onim Vankuverom, već onako, znaš, na moj način. Zelena svetla semafora otvaraće se preda mnom, samo da već jednom skinem ovaj dosadni gips sa leve noge.

vanc

Šetaću ponovo Vankuverom

Ne, nikada nisam sanjala o Hong Kongu. Kada sklopim gnojave kapke, uglavnom vidim Nepoznati grad. Svaki detalj u njemu već negde u postoji. Svaka zgrada, svaki gušter, svaki oblak, svaki brendirani sjaj, svaki popišani hram. Oh, ne znate vi mene, ja stvaram u mašti cijele romane. I slobodna sam! Slobodna od objašnjenja, naknadnog opravdanja, formalizovane legitimizacije. Kada prihvatam i kada mrzim.

Slobodna sam da naglas uživam u Dostojevskom i Bariku i da ih noktima grebem po licu što su obojica takvi – kreteni. Da vozim ukradeni bicikl (naravno, kad već jednom skinem ovaj dosadni gips sa leve noge), pokazujem kolena bela poput Belih noći, ližem smrdljivi vazduh pun sumpora. Prihvatam i mrzim. Prestajem osećati svoje prebijeno telo – a moje telo to sam ja? – od širine njegovog humanizma i specifične gustine genija tog namrčenog Fjodora i teram ga u pičku njegovu lepu materinu, ovako kao najobičnija ateistkinja, a ustvari socijalistkinja zadnjeg nauma.

ns

Uglavnom vidim Nepoznati grad

Bljutava kap sliva se niz memljivu tavanicu – kao kap realnosti? – pa onda klizi po ovoj donjoj rasečenoj usni, dok činim kožu površinom presne ćurke, zbog snažnih i smelih deskripcija smešnog severnoitalijanskog cvikeraša. Žgoljavka sa Šivelbušovom „Kulturom poraženih“ pod miškom. Kaže, kao navijač Torina, nije joj mogao odoleti. Kljucam ga u oko. Kao najobičnija presna ćurka. Kljucam ga po očima i pijem masnu beonjaču. On elitistički plače kako je Krojfov totalni fudbal uistinu varvarski, jednako koliko i holivudsko vino.

Nikada nisam sanjala o Hong Kongu. Ali, da, često putujem nevidljivim vozom, kroz norveške šume. Ne čujem nikakvo klaparanje. Na Severu su vozovi pristojni. I zaljubim se tako u raspalo truplo Knuta Hamsona, izmrcvareno moralom. Zaljubim se u njega što je tako drugačiji, tako autentičan, tako cool. Ili možda samo zato što je smrdljivi fašista i u ovom zatvoru koncentričnih krugova relativizacije, tako je u trendu ponovo ga razumeti. Samo ovakav hodajući čemer – kao subjekat totalitarnog režima apsurda – može protumačiti tako uzvišeno i perfektno postojanje kao što je svinjsko. There was the pig, white and particular about his person, when decently looked after, listening to every sound, a comical fellow, always eager for food and ticklish and figety as a girl.

norw

Često putujem kroz norveške šume

Očekujem te. Očekujem te i kopam krastu na svom ne tako uzvišenom i perfektnom postojanju. Krv se pojavljuje. Brboće, ali ne teče. Kao površina Ženevskog jezera na kojem ilegalno ribari Žan Žak Ruso. Posmatram njegovu guzu. Zategnuta je u helanke, koščata i sexy. Čitam čitulje i dodajem mu crva. Pada lažni sneg. Žan Žak kaže da novine zaokupljaju pažnju samo žena i budala.

Jutros sam sanjala kako Akropoljom hodam bosa. Bez zaštitne kreme za sunce, faktora 32. Nebo prži, mermer škripi… A škripe i vrata našeg stana. Konačno. Ulaziš u moj mrak i mlatiš me rutinski. Prvih nekoliko udaraca je bolno, kasnije ti se u potpunosti prepuštam. Jer moje telo, to sam ja? Plašim se isključivo straha. Straha da više neću putovati, da nikada neću videti Aberdin, Talin, Kišinjev. Bol je precenjena kategorija.

s

Jutros sam sanjala kako Akropoljom hodam bosa

Ponekad ćutim. Želim sramotu samo za sebe. Ali danas vrištim. Vrištim kao da je prvi put, kao da koža puca na mestima gde nikada ranije pukla nije. Kao da je glatka, odvažna. Mlada?

Moj vrisak odzvanja praznim soliterima Hong Konga. Talasi se zvonki mojih krika odbijaju sablasnim betonkim konstrukcijama kolonije. Kada bih samo mogla da zaspim. Samo to, da zaspim. Neću sanjati Hong Kong, a sutra ćemo ujutru piti zeleni čaj iz malih keramičkih posudica i razgovarati o egzistencijalizmu.

O tome kako je biće fundamentalno ograničeno vremenom.

hk2

Moj vrisak odzvanja praznim soliterima Hong Konga

Advertisements

One comment on “Nikada nisam sanjala o Hong Kongu

  1. Povratni ping: Danijel Apro – GARI | Argus Books&Magazines

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s

Information

This entry was posted on Novembar 21, 2015 by .

Twitter

Instagram

It's durian time!
Thanx to @victoria_wyutyeesoe
#durian #fruit #rainyseason One love for the Indian Ocean
#pantai #wediombo #beach #love #indianocean #java #indonesia #prambanan #temple #java #indonesia Stigao je Sajam ;)
#bookstagram Giraffes are IN again
#giraffe #fashion #pattern #safari Contemporary... #novisad #borneo #books
%d bloggers like this: