Telep Apatija

Ne baš tako kratke priče…

Sam je Đavao odlučio napraviti žur

As Aristotle warned us, it is a mistake to seek a greater degree of clarity than the subject matter allows

Sam je Đavao odlučio se napraviti žur. Sama je paklena Velika Inteligentna Zvijer odlučila se sačiniti taj prekrasni event, taj preljepi bal pod maskama. I sam je Đavao dvanaest Bića pozvao na žur. Bića dvanaest egzistencijalno sadržajnih, nespojivo autentičnih, individualno upitnih.

Velika Inteligentna Zvijer odlučila se sačiniti taj preljepi bal pod maskama

Velika Inteligentna Zvijer odlučila se sačiniti taj preljepi bal pod maskama

„Pozvani ste na moj žur, na maškaradu kod Đavla. Dođite pretvoreni u glavici crna luka kao alegoriji, masku nataknite po sopstvenoj kategoriji, i u džep pod must metnite po čen bela luka, da vas štiti od zlih sila, a možda i od samog Đavla. Pozvani ste na moj žur, na razjebani tanc kod Palog Anđela. Jer maske, poput anđela, jednom zasigurno padnu, i tad prinčevi se prepadnu, a Vi odigrajte cool, strogo cool. Očekujem Vas u senovitoj Vili Kirkegard, na višeznačnom brdu Parnas, na impresivnom ostrvu Martinik. Zabavljaće Vas probrane esencije nevidljivih zdanja, poređane na tri tematske bine, takoreći tri tematska stejdža. Aesthetic Stage, Ethical Stage i naposletku Religious Stage. Oh da, pozvani se na moj žur, na plameni tandrbal kod samoga Đavla, ne brinite mnogo, spremili smo i veganski meni“

Ove note ispisane behu na dvanaest čarobnih pozivnica, dvanaest hrapavih hartija iz jednog posečenog stabla, dvanaest likovnih pojava – dizajn vulkanizera od Pikasa Pabla.

U potpisu stajaše samo: „Znate Vi dobro tko sam ja“.

Na višeznačnom brdu Parnas, na impresivnom ostrvu Martinik

Na višeznačnom brdu Parnas, na impresivnom ostrvu Martinik

Već negde oko 19.55h po lokalnom vremenu, zvanice su se skupljale pred senovitom Vilom Kirkegard, na višeznačnom ostrvu Parnas, na impresivnom ostrvu Martinik. Nebo se nešto natmurilo.

Uprkos preciznim smernnicama samoga Đavla, nikada saznao nisam u kojoj se to vremenskoj ili kojoj erogenoj zoni planete maškarada imala odigrati. Jer jasno je i samom Đavlu da je Grinič samo konstrukcija socijalna. Znao je to Đavao, a znalo je i dvanaest Bića pozvanih na žur. Dame su primane kroz Istočni salon, a gospoda kroz onaj Zapadni. Bile su tu redom Marija Kiri, Ana Bolejn, Brenda iz „Beverli Hilsa“, Aranča Sančez Vikario, Sokratova verna ljuba Ksantipa upamćena kao najveća kučka u istoriji civilizacije, i na kraju Joko Ono. Pa onda kroz drugi salon: Benito Musolini, Dositej Obradović, Toma Akvinski, Čarls Barkli, Ero s Onoga Svijeta i Rendi Marš skakućući na veštačkim giganskim testisima, znate sigurno onu epizodu „South Parka“ o legalizaciji gandže.

Ovo behu maske koje su meni lično prve na um pale. Ako se Vi setite nekih drugih – boljih, prigodnijih i autentičnijih – slobodno zamislite novih dvanaest Bića kako puderišu maskirane njonje u gostinskom toaletu senovite Vile Kirkegard; tačno mi se jebe!

Bilo kako bilo, raskalašni žur kod samoga Đavla lagano je klizio ka Ništavilu

Rendi Marš skakućući na veštačkim giganskim testisima

Rendi Marš skakućući na veštačkim giganskim testisima

Sat je počeo otkucavati ponoć.

DONG GONG

Đavao se uspentrao na posebni balkon i održao kratku zdravicu. Rekao je: „Da smo živi i zdravi još godina sto, da je pesme i vina i nas čuva – Bog“. I onda je kliknuo prstima i u blagoj sumpornoj izmaglici – nestao.

Sat je nastavio otkucavati ponoć.

DONG GONG

Domaćin se inkarnirao na prvoj tematskoj bini. Aesthetic Stage beše okićen uvojcima i tricepsima Don Juana i mirisao je tako, kao Raban Pako. „Bog je mrtav, zaključio je Fridrih slušajući Vagnera kroz slušalice Samsung Galaxija VII. Ali je i onda sve to začinio: Šalim se, nikada nije ni postojao“, uzeo je Đavao nanovo red govorenja. „S estetikom je sve divnije i sve tužnije. Nje je davno bilo, da, u smislu bivanja, nikako u smislu Božijeg Dizajna. Jer tu je priču još stari Volter zakopao smelo zamijedbom da bi u suprotnom značilo da noseve nosamo isključivo da bismo, eto, imali zašta naočare nakačiti. Nego tek onako, kao Raban Pako. Jer nekada beše ta lepa estetika i bejahu komunikacija i fikcija. Al’ kurac! O mojih dvanaest Bića, oprostite mi na francuskom, nepostojeća je ‘umetnost’ (nemogućno logički?) sklad i harmoniju, dodir i šapat, san i boju maskirala u laž, dogmu i nezasiti pozu. U klasu, status, traljavu instituciju, ni u kom slučaju Marle-Pontijevsku. Ili moju?“

Gosti su se utom počeli međusobno zgledati. Tražili su odobravanje vlastitog rastakanja. Ali nisu uspeli da ga nađu. Đavao je ponovo kliknnuo prstima i nestao. Da, u sumpornoj izmaglici…

Tražili su odobravanje vlastitog rastakanja

Tražili su odobravanje vlastitog rastakanja

Sat je nastavio otkucavati ponoć.

DONG GONG

Sam se Đavao šmekerski teleportovao na etičkoj bini. Pod ogromnim portretom Sokrata, ostvarenog delanjem vulkanizera od Pikasa Pabla, na taj način da protagonistu ni najveća kučka u istoriji civilizacije nije znala prepoznati. Ne reče ni kako zna da ništa ne zna.

I znate li šta biva kad ponoćni čas kucne i svakojaki moraju odbaciti si maske? Gledah muške mnoge u stvarnomu svetum koji onoliko obmanjivaše druge da se njihova priroda sad stvarna više ne mogaše otkriti. Ovako je govorio jedan zaguljeni severnjak koji u mene verovao nije, al’ po kojem ova senovita vila dobila je ime. Njegova je kreacija, Biće zvano Sudija Vilijam, artikulisao tezu. Tezu egzistencijalnu, tezu opštu, onu o Izboru kao samoizgradivom i oslobađajućem. Jer cenjeni skupe, oh dvanaest Bića, možete li zamisliti išta strašnije od onoga da se Vaša priroda rasprši u višeslojnost? Da odista nastanete mnoštvom, postanete kao mnogi, ucveljeni demoni, legija, izgubite najsvetlije u čoveku, ujedinjujuću snagu jedinke“.

Gosti su na ovom mestu počeli da plaču. Ne iskreno, ne s valjanim (spoznajnim) razlogom, već jednostavno, kao pri rastakanju glavice crnog luka. Kad poželiš da ga secneš, a on se, brate, ne da.

Klik. Nestanak. Sumporna izmaglica.

Protagonistu ni najveća kučka u istoriji civilizacije nije znala prepoznati

Protagonistu ni najveća kučka u istoriji civilizacije nije znala prepoznati

Sat je nastavio otkucavati ponoć.

DONG GONG

„Vera je sranje, ali i nauka je sranje“. Nije više bilo iznenađenje ni za koga pod maskama kada se sam Đavao ukazao na religijskoj tematskoj bini. Na Religious Stage vijorila se zastava Abrahama.

„Opipljiva nadmoć znanosti u usporedbi s religijom u onomu se leškari što ova prva zna, a ova potonja odbija prihvatiti svoju nesavršenost. Labudeovi beli Popera Karla – i obaška onaj jedan purpurni sa Zelanda Novog – ‘naučnu’ su ‘dokazanost’ načinili euklidovskom geometrijom post-ajnštajnovskih dana. Prisvojimo li, braćo i sestre, povrćke pod maskama, mantru ‘naučne dokazanosti’, metodološki ograničene kontribucije rastućem telu znanja preobrazićemu u ambicioznu dogmu bez repa. I onaj je ludi Fridrih, sumanuti mrzitelj bavarskoga piva, pronikao u ono da je proces preimenovanja imenice Bog u imenicu Istina, inflatoran poput feštačkih gigantskih testisa Rendija Marša, znate sigurno onu epizodu „South Parka“ o legalizaciji gandže.

Kod poslednjeg pomena legalizacije gandže, glavice crnog luka dvanaest pozvanih Bića i glavica crnog luka egzistencije samoga Đavla postašene rastočene sve do Ništavila. Nikakav kliktaj, nikakva sumporna izmaglica, nikakva ponovna inkarnacija. Samo banalno Ništavilo, jednostavno kao lopata.

Sat je nastavio otkucavati ponoć. Čulo se preostalih osam DONG GONG. Ili ije? Jer nije bilo preostalih Bića koja bi ih čula i kao pojam uspostavila?

Metodološki ograničene kontribucije rastućem telu znanja preobrazićemu u ambicioznu dogmu bez repa

Metodološki ograničene kontribucije rastućem telu znanja preobrazićemu u ambicioznu dogmu bez repa

Sve je utihnulo. Groteskna larma je nestala.

Zamirisao je po jedan čen bela luka u svakom od dvanaest džepova; da zaštite Bića od zlih sila, a možda i od samog Đavla. Na podu su ostale da leže maske. Komadi odeće, komadi odora fantazmagorije, zgužvani i ostavljeni, kao posle očekivanog razočaranja.

Veštački gigantski testisi Rendija Marša otkotrljali su se tamo negde, dole, prema klaviru…

Vetar je ćarlijao senoviti salonima Vile Kirkegard.

Noć je bila iznenađujuće vedra.

Vetar je ćarlijao senoviti salonima Vile Kirkegard

Vetar je ćarlijao senoviti salonima Vile Kirkegard

Advertisements

One comment on “Sam je Đavao odlučio napraviti žur

  1. Povratni ping: Intervju s izmišljenim piscem | Telep Apatija

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s

Information

This entry was posted on Oktobar 3, 2015 by .

Twitter

Instagram

It's durian time!
Thanx to @victoria_wyutyeesoe
#durian #fruit #rainyseason One love for the Indian Ocean
#pantai #wediombo #beach #love #indianocean #java #indonesia #prambanan #temple #java #indonesia Stigao je Sajam ;)
#bookstagram Giraffes are IN again
#giraffe #fashion #pattern #safari Contemporary... #novisad #borneo #books
%d bloggers like this: