Telep Apatija

Ne baš tako kratke priče…

Fantastični evolutivni iskorak Izumirućeg Nosoroga

III deo trilogije

Ponavljanje.

Ponavljanje je osnovni preduslov trajanja. Godinama sam izumirao i onda sam se konačno naučio trajanju. I ponavljanju. Načinio sam taj fantastični evolutivni iskorak Izumirućeg Nosoroga S Bornea. Superiorniji u odnosu na izum plovnih kožica, šupljih kostiju, vatre, točka, napumpanih dupeta i papuča za mršavljenje. Ja izumirem, ali jednostavno – ne umirem. Ja trajem zato što se ponavljam!

U ovom svom fantastičnom evolutivnom iskoraku, ja, Izumirući Nosorog S Bornea, pronikao sam, onako usput, u još nekoliko tajni ovog traljavog univerzuma. Saznao sam da smo svi mi kontrolisani nasumičnim ishodima jednog kompleksnog sistema, saznao sam za mudrost fudbalskog maga Vujadina Boškova, saznao sam kako se preseca katanac na biciklu… I onda sam ćornuo ovaj bicikl Poštara Jančike s Telepa! I to dok se ovaj zanimao nekakvim spektakularnim sranjem s Otkačenim Liftom, u kojem je spljeskan ostao jedan B. T. Kažu da se posle svega čulo samo – mrnjaaau.

I sad, što u onoj Kafkinoj priči „A Report for an Academy“ kaže moj dobri prijatelj, Izumirući Orangutan S Bornea, mirnoća koju sam prihvatio u krugu ljudi, povrh svega sprečila je svaki moj pokušaj bekstva. Na velikom, crnom, muškom dvotočkašu Poštara Jančike, žuljajući se na špicastom sicu, ja sam samo jurio – ka divljini!

Na velikom, crnom, muškom dvotočkašu Poštara Jančike, žuljajući se na špicastom sicu, ja sam samo jurio – ka divljini!

Na velikom, crnom, muškom dvotočkašu Poštara Jančike, žuljajući se na špicastom sicu, ja sam samo jurio – ka divljini!

Oko mene se prostirao Borneo. Neprejebivi pejzaži u razmeri 16:9, nekakva izmaglica nad alumorfnim zemljama, sklad kamiona, džugli i totema. Al’ ‘oćeš! Nije to bio nikakav Borneo, ali jeste to bio jedan lokalitet koji se na sličan način odlikuje kvalitetom neprejebivosti. Drum između Bačkog Petrovca i Gložana najpovoljnija je trajektorija za biciklarenje u širokom klimatskom pojasu između Burse i Antverpena. Večiti hlad bez očiglednog uzroka, pulsirajuće vazdušne struje nabijene tucanom paprikom. A nosorozi vole tucanu papriku.

Po rastresitom černozemu petrovačkog atara, nizali su se beskonačni bokserski ringovi. Beskonačni parovi boraca u plavim i crvenim bokserskim rukavicama. Razigrani venac borilačkih arena nije se završavao. Trajao je, kao kakav Izumirući Nosorog S Bornea. U svakom od njih praktikovala se ekologizirana agresija. Prema Dezmondu Morisu, jedan od osnovnih načina na koji životinje smanjuju stupanj agresije jeste formiranje teritorija. Teritorije su branjena područja na kojima su vlasnici teritorije snažni, a uljezi slabi. Zauzimajući komad teritorije, svako sebi stvara svoj deo sveta. Svaka teritorija svom posedniku osigurava prostorno ograničeni oblik dominacije, što podrazumeva i mogućnost ‚‚poštovanja teritorija koje pripadaju drugima.

U jednom ringu, s leve strane puta, Tomas Hobs i Džon Lok ljutito su se gledali. Udarali su o tome kako bi se u The State of Nature – ne kao istorijski preciznom objašnjenju, već kao metafori, hipotezi, argumentu – tretiralo pitanje gladnih. Bi li nedovoljno evoluirane političke jedinke tumarale haosom i davile novorođenčad ili bi prirodni zakoni harizme fasilitovali moralne habituse do njihovog slobodnog izbora potaža s pečurkama? Nikada se nisu složili, ali su se jednako podsmevali Rusou. „Taj smrdljivi ženevski hipik“, vikali su u pauzi između dve runde. S drugog ringa začulo se Gong istočnohercegovačke melodije. Krenuo je ceremonijalni dijalektički fight Laza Bakmaza i Nedeljka Kovinjala o osnovnim indikatorima pasivnog ofsajda…

Saznao sam da smo svi mi kontrolisani nasumičnim ishodima jednog kompleksnog sistema

Saznao sam da smo svi mi kontrolisani nasumičnim ishodima jednog kompleksnog sistema

„U srcu dana, bačen u gomilu sardina koje se muče u utrobi tvrdokrilca s belom ljušturom, jedan golovrati ćuran sruči odjednom svoj bes na neko mirno stvorenje, i njegov govor zapara vazduh još vlažan od prigovora. Neko se obraćao u metaforama… Jedino veliki gradovi mogu da prezentziraju fenomenološkoj spiritualnosti esencijalnost temporalnih i improbabilističkih koincidencija. Bio je to Rejmon Keno! Kao po običaju, lupetao je gluposti!

On i Danil Harms, u svom bokserskom ringu, na književnom rumunskom jeziku govorili su o tramvajima, klupama, dugmadi, prerušavanju… Od silnog verglanja teških pedala Poštara Jančike, blago mi se pomutio um. Video sam Danila Kiša na ružičastom biciklu, dolazio je iz pravca Gložana. Citirao je Balevala koji za Kenoa kaže da je solipsista i leksikoman koji će, nakljukan matematikom, sačuvati od nje lajbnicovski ukus za umetnost kombinatorike. Rotfajler Šanjika ugrizao me je za nogavicu i počeo sam verglati sve brže. Harms je ispijao Zaječarsko pivo, a Keno ga je nežno milovao po glavi i šaputao: „Prerušiti se u Puškina je lako, u Tolstoja glupo, u Gogolja smešno, a u Dostojevskog – nemoguće“. U ringu je bujala agresija!

A mi izumirući nosorozi nismo agresivni. Uopšte. Krademo bicikle, ali ne krademo identitete, pasivne ofsajde i šuplje kosti. Doduše, jednom sam pokušao da se prerušim. Bio je to jedan novogodišnji maskembal na Borneu. Želeo sam se prerušiti u Fridriha Drugog, ali je onda onaj moj dobri gariša, Izumirući Orangutan S Bornea, otvorio moje teške izumiruće kapke. „Prijatelju“, rekao je, „kao što znaš ovo je Borneo: niko nikada čuo nije ni za koga iz te tvoje silne galerije Kunderinih tragičara bolesno šupljih kostiju“. Osetio sam se blaženim. Jer svi ti produkti Zastupnika zaborava čovečije forme – bez kalibra i bez ideje – ne dobacuju dalje od razdaljine na koju islandski snagator Magnus fer Magnuson može frljaknuti bicikl Poštara Jančike s Telepa.

„Očajanje je bolest, a ne lek!“. Bokserki ringovi svud okomene izvirivali su iza horizonta, kao „magične pečurke“ na tropsim koralima. U terminologiji pseudohrišćana smrt je izraz vrhunske bolesti duha, i lek je jednostavno umreti, umreti od očajanja“. Neko je agresivno „branio svoju teritoriju“, ali ja nisam znao o kome se to radilo…

Svi ti produkti Zastupnika zaborava čovečije forme – bez kalibra i bez ideje – ne dobacuju dalje od razdaljine na koju islandski snagator Magnus fer Magnuson može frljaknuti bicikl Poštara Jančike s Telepa

Svi ti produkti Zastupnika zaborava čovečije forme – bez kalibra i bez ideje – ne dobacuju dalje od razdaljine na koju islandski snagator Magnus fer Magnuson može frljaknuti bicikl Poštara Jančike s Telepa

U ovom ringu – jednom od mnogih, ali nekako poslednjem – skakutao je jedan tip u devetnaestovekovnim dugačkim gaćama. Režao je na veliko ovalno ogledalo. Ogledalo nije skakutalo, ali je i ono režalo. „Očajanje je bolest, a ne lek“, ponavljao se tip u devetnaestovekovnim dugačkim gaćama. Možda je znao da ja, Izumrli Nosorog S Bornea, ponavljam svoj život i tako jednostavno trajem… Hteo sam ga priupitati mnoge stvari. Ko si ti, gospodine? Zašto nosiš devetnaestovekovne dugačke kaće? Načinio li si i ti fantastični evolutivni iskorak? Jesi li ti Budimir Trajković? Jesi li ti Boris Tadić, Bogdan Tirnanić, Bili Tornton, Bogdan Tanjević, Bela Tar, Benisio Toro, Boris Trajkovski, Ben Ten, Barbara Tarner, Bora Todorović, Bris Taton? Sećaš li se ili si zaboravljen? Izumireš li ili si već umro?

Najednom, u ring je uskočila Suzana Mančić u žutom bikiniju iz ‘89. Prošetala se i pronela belu tablu na kojoj je pisalo „Round 1: Sören Kierkegaard vs. Himself”. Začulo se tupo Gong s kopenhagenškom intonacijom. I onda je počela žestoka borba. Iz džepa sam izvukao fićok vinjaka i ispio jedan pozamašan gutljaj. Ogledalo je bilo vidno agresivnije, ali je tip u devetnaestovekovnim dugačkim gaćama bio nešto razboritiji. „Reci šta hoćeš, ali ovaj problem imaće važnu ulogu u savremenoj filozofiji, jer ponavljanje je odlučujući izraz, kao što je sećanje bilo za stare Grke. Kao što su oni verovali da je znanje isto što i sećanje, savremena filozofija uči nas da je život sam po sebi ponavljanje. Jedini koji je imao i najmanji intimni odnos s ovime jeste Lajbnic“. Ogledalo se srušilo i nagnječilo palac leve noge tipa u devetnaestovekovnim dugačkim gaćama. Gong je označio kraj prve runde.

Ja sam se vozikao u krug na biciklu Poštara Jančike, ne bi li do kraja ispratio ovaj neizvesni meč. Zviznuo sam još jedan vinjak. Krugovi su se ponavljali… Suzana Mančić namignula je kamermanu. Ogledalo je delovalo bolje fizički pripremljeno od protivničkog borca, ali ovaj se nije dao. Svezao je učkur na svojim devetnaestovekovnim dugačkim gaćama i nastavio tamo gde je stao: „Ponavljanje i sećanje su isti potezi različitih pravaca“ BUNG – BENG – TRAS „Izvorno ponavljanje je sećanje unapred“ BUNG – BENG – TRAS „Ponavljanje, ukoliko je moguće, čini osobu srećnom, dok je sećanje čini nesrećnom“ BUNG – BENG – TRAS „Naravno ako joj je pružena šansa da živi, a ne da ona sat nakon rođenja izmisli neki izgovor“ BUNG – BENG – TRAS „Recimo da je zaboravila nešto, kako bi ponovo šmugnula iz života“. Na sreću, Gong je označio kraj druge runde. Ja sam otišao da dopunim svoj fićok s vinjakom.

Zviznuo sam još jedan vinjak. Krugovi su se ponavljali...

Zviznuo sam još jedan vinjak. Krugovi su se ponavljali…

Tankovao sam vinjak u fićok kada sam saznao da je meč između Laza Bakmaza i Nedeljka Kovinjala prekinut jer je sudija bio nokautiran. Kazali su da će meč biti ponovljen. Pa da, ponavljanje…

U ovom svom fantastičnom evolutivnom iskoraku ja sam se debelo ponavljao! Uzeo sam tu praktično hegelijansku triadu Denielea del Đudičea da bih izgradio svoju. Del Đudičijev trijangl motao se u radijusu PISANJE – HODANJE – PRAZNINA, Hegelov je dodirivao temena RELIGIJA – NAUKA – FILOZOFIJA, a trokut onog tipa u devetnaestovekovnim dugačkim gaćama tapkao je po stranicama PARADOKS – STRAST – RAZUM. Za mene postoji put koji podrazumeva SMRT – ZABORAV – PONAVLJANJE. I tako se stiglo od smrti Budimira Trajkovića, preko institucionalizovanog, zamandaljenog, hermetičnog zaborava, do ponavljanja i trajanja ovog Izumirućeg Nosoroga S Bornea. I to je zapravo priča o mom fantastičnom evolutivnom iskoraku.

Uz to sam i ekološki svestan, pa kradem samo bicikle.

Ja sam se vozikao u krug na biciklu Poštara Jančike, ne bi li do kraja ispratio ovaj neizvesni meč

Ja sam se vozikao u krug na biciklu Poštara Jančike, ne bi li do kraja ispratio ovaj neizvesni meč

 

Advertisements

One comment on “Fantastični evolutivni iskorak Izumirućeg Nosoroga

  1. Povratni ping: Nekrolog za Budimira Trajkovića | Telep Apatija

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s

Information

This entry was posted on April 29, 2015 by .

Twitter

Instagram

It's durian time!
Thanx to @victoria_wyutyeesoe
#durian #fruit #rainyseason One love for the Indian Ocean
#pantai #wediombo #beach #love #indianocean #java #indonesia #prambanan #temple #java #indonesia Stigao je Sajam ;)
#bookstagram Giraffes are IN again
#giraffe #fashion #pattern #safari Contemporary... #novisad #borneo #books
%d bloggers like this: