Telep Apatija

Ne baš tako kratke priče…

Gromoglasno jednostavna joga smisla

A ja ni onda ne bih imao tvojih dvadeset i pet

„Ah, gospodine Samardžiću, kada Vi objasnite osnovne principe novoustanovljene strategije delanja, a u smislu tradicionalne vizije i misije naše uvažene institucije, ja se najedared osetim kao da sam devet hiljada milja ispod mora. Pa Vi tako prožimate. Kako se samo ja nisam toga dosetila? Brzina, efikasnost, dinamika! Ili kako vi to kažete: A ja ni onda ne bih imao tvojih dvadeset i pet… Verovatno ste zbog toga Vi direktor, a ja samo savetnik, to jest savetnica. A kaž'te mi je l’ se pravilno kaže onda ili ondak?“, progovara mudra Suzana Mančić, savetnik, to jest savetnica Željka Samardžića, novopostavljenog direktora Radiodifuzne ustanove Vojvodine (RUV).

A novopostavljeni direktor Radiodifuzne ustanove Vojvodine, narečeni Željko Samardžić, za to vreme, promatra poput-kruške-građenu stražnjicu svog savetnika, to jest savetnice. Specijalnom super-četkom na kojoj je svaki treći zubac polomljen, blago češka istočni predeo skrotuma. I čita prispele dopise. U toku je, naime, anonimni konkurs – takoreći tender – za novu autorsku emisiju na televiziji, a od koje Upravni odbor mnogo očekuje. Pod jebačkim pogledom gospodina Samardžića baškari se list hartije s najnovijim prispelim predlogom.

U pitanju je jedna “anti-emisija”.

Željko Samardžić specijalnom super-četkom na kojoj je svaki treći zubac polomljen, blago češka istočni predeo skrotuma

Željko Samardžić specijalnom super-četkom na kojoj je svaki treći zubac polomljen, blago češka istočni predeo skrotuma

„Naziv moje buduće (a u stvari hipotetičke) emisije, na nekoj – i to ne bilo kojoj! – od televizijskih stanica, glasiće Dnevnik jednog pecaroša. Uprkos savremenim težnjama televizijske produkcije ka brzini, efikasnosti i dinamici, moja emisija zadovoljavaće jedan sasvim drugačiji logos i jedne sasvim druge za sada nepostavljene standarde. Dnevnik će se emitovati, na primer, posle centralne informativne emisije; otprilike kao Poligraf samo naopačke. U svakom mogućem smislu, osim što neće biti Jugoslava Ćosića u Betman pozi. Mislim da je tako najbolje. Emisija će služitu da gledaoci odmore oči (kad već televizija ima komparativnu prednost vizuelnog, je l’) ali pre svega – hegelijanski pojmljenu? – dušu. Dušu koja će doživeti jednu gromoglasno jednostavnu jogu smisla! Iz tog sporta, u kome je zaista najvažnije učestvovati, gledaoci će izaći izmenjenih svetonazora. Ili neće. Zaista nije ni bitno.“

  • Hah, gromoglasno jednostavna joga smisla. Zašto li je autoru, to jest autorki blizak ovaj scenario? Pitam se zašto je ovo meni.. Ha? Šta si to u meni našla, moja tužna grlice?
  • A zašto, gospodine Samardžiću, mislite da se radi o grlici? Možda je podnosilac zahteva muškarac. Baš onako previ muškarac! Možda peva kao slavuj, pod robusnim brkovima, u belim čarapama, sam poput nosoroga, dok likvidni testosteron izbija kroz fini sloj pomade na bazi kestena.
  • Pa ako Vam je potreban pravi muškarac…
  • Molim?
  • Ništaništaništa! Ah, moja draga Suzana, nadam se da Vam ne smeta što Vas oslovljam sa Suzana… Ah, moja draga Suzana, šta su drumovi za mene za tebe su ulice.
  • Da, ali dragi Željko, nadam se da Vam ne smeta što Vas oslovljavam sa Željko… Da, ali dragi Željko, da bi došla mog srca ne znaš tajnu lozinku.
  • Gospodin Samardžić, za Vas.
  • Nežno klimam glavom u znak odobravanja, gospodine Samardžiću.
  • I gde ja sad da nađem dva snimatelja, molim Vas lepo?

„Jedna kamera snimaće mene kao autora (s leđa) i mog sagovornika (od napred), te pratiti tok intervjua; vrlo statično i s neprimetnim mrduckanjem. Drugi snimatelj gledaće u plovak. To jest snimati ga. Sve će se odvijati na obali Dunava ili nekog od njegovih rukavaca; glavnih i sporednih tokova kanala DTD; na Krivaji, Jegričkoj… Nije ni bitno, ja se u pecanje i tako ne razumem! Što se tiče terenskog rada, to bi bilo otprilike to. Kasnije će mi biti potreban montažer, koji će imati dosta jednostavan, ali ne i lagan posao. Ceo tok emisije biće snimljen odjedared, neće biti onih lascivnih prelaza iz studija na teren, arhivskog materijala i vizuelnih aluzija, već samo jednostavne linearne mirnoće.“

Ah, gospodine Samardžiću... A kaž'te mi je l' se pravilno kaže onda ili ondak?

Ah, gospodine Samardžiću… A kaž'te mi je l’ se pravilno kaže onda ili ondak?

„Umalo da zaboravim. Po mogućstvu, iskaću montažere specijalizovane za bakćanje sa vikend-emisijama kolažnog tipa, a na jezicima narodnosti Vojvodine. Pri tom ne mislim ništa loše – naprotiv! – oni su ljudi verzirani za kadrove u kojima je čoveku da se uspenje uz stepenice potrebno tačno onoliko vremena koliko je vremena čoveku potrebno da se uz jebene stepenice uspenje. Baš tako! Kao u filmovima Todorosa Agelopulosa.“

„Ovaj TV uradak emitovao bi se svakog radnog dana u istom terminu, a najprikladnije trajanje ne bi trebalo (mnogo) da odstupa od oko 1200 sekundi. Sve se može snimati i unapred. Odsedim tako ja sa nekoliko mušterija ovog primitivno fascinantnog luksuza, svima postavim po nekoliko pitanja koja će se raaaazvuuuuući na 20 minuta. Snimam onoliko emisija koliko me trenutni inspiracijski potencijal i kvalitet empirijskog materijala na samom terenu zadrže.“

  • Primitivno fascinantni luksuz, to bi ste Vi imali sa mnom, moja draga Suzana, primitivno fascinantni luksuz.
  • S tim što me, kako se ono kaže, da, trenutni inspiracijski potencijal i kvalitet empirijskog materijala ne zadržavaju na ovom terenu, oh, uvaženi Gospodine Samardžiću. Želim se uspinjati uz stepenice brže od protagonista u jebenim filmovima Todorosa Agelopulosa! Ne želim zauvek ostati savetnik, to jest savetnica.
  • Hm, nekada sve je bilo isto samo su se žene menjale. A sad, moja draga Suzana, sad je obratno, sa tim sam načisto, jedna noć promenila je sve.
Primitivno fascinantni luksuz, to bi ste Vi imali sa mnom, moja draga Suzana, primitivno fascinantni luksuz

Primitivno fascinantni luksuz, to bi ste Vi imali sa mnom, moja draga Suzana, primitivno fascinantni luksuz

„Sedeću tiho i neprimetno. Moj sagovornik isto tako. I svakoga dana – da, tiho i neprimetno – pored mene sedeće novi sagovornik. Nova užarena mase htenja i zablude. Pitaću ga da li će izaći na izbore. Za koga navija. Da li pije gazirane sokove. Koliko voli svoju ženu. Postaviti mu neku od standardnih dilema: Bitlsi ili Stounsi, Partizan ili Zvezda, Ćirilica ili Latinica, Srbija ili Evropa… Ramones, Vojvodina, tišina, odgovoriće on… I da, Vojvodina, da ne zaboravim odgovor na četvrto pitanje. Neću ga pitati zašto mi je na drugo i četvrto pitanje dao isti odgovor. Ne samo zato što ne primećujem manifestacije i displej-semiotiku, već zato što znam da ne postoji isto i mislim da ne postoji ni – slično. I zato što ne znam da li uopšte – postoji. A plovak će stajati mirno. I ako riba bude grizla, a voda bude nemirna, plovak će ići dole-gore, ali će i dalje stajati mirno… Jer kakav je to plovak koji nije miran, koji ne unosi mir i čije kretnje u koordinatnom sistemu nepostojećih kompulzija nije puki produkt zavisnosti od subjektivnog doživljaja.“

„I kao što Dnevnik jednog motocikliste u moždane sektore sa refleksnom vizuelnom samoindikacijom nameće lik gerilca – dakle, gerilca, ne grlice – sa druge polovine proteklog veka (i druge polovine planete), ova emisija biće simbol. Simbol revolucije! Smeštena u kontekst vrlo brzog i dinamičnog medija, predstavljaće dramsku pauzu; bez iluzije da je upravo zato revolucionarna već, unatoč, sa svešću da je revolucija nešto što poznaje jedino metafizika. Praviti incidente u incidentnom svetu nastalom posle Velikog Incidenta (ili ako hoćete Velikog Praska) nije ništa drugo do izmišljanje rupe na saksiji. Ne praviti incident već pustiti unutrašnji kosmos da klizi izokrenutom diližansom kolektivne svesti – uz hladno pivo i vruće pogačice, teške reči i lake note, pred intertekstom dunavske trase i, naposletku, pred jednim najobičnijim plovkom – to je revolucija koji od svakog antropološkog momentuma nastalog (ljubavnim) zanosom oca mu i majke pravi jedan snažan – Pokret. Dakle, ova emisija nema svrhu da potkrepi modernu svemoguću demokratiju i vulgarni individualizam i nema svrhu da čovek upozna samoga sebe (BLJAK!), nego da spozna spoznaju i bude svestan procesa spoznavanja. Beketovski rečeno, odustao sam pre rođenja, drugčije i nije moguće, ali rođenje mora da se desi… Ove emisija biće, ustvari, jedna anti-emisija!“

  • O tome Vam govorim, moja draga Suzana. Užarena masa htenja i zablude, moždani sektori sa refleksnom vizuelnom samoindikacijom, izokrenuta diližansa kolektivne svesti… To biste Vi sa mnom imali, svest o procesu spoznavanja, ah moja draga Suzana!
  • Ali u koordinatnom sistemu nepostojećih kompulzija
  • Molim?
  • Izvinite, šefe… Oprostite: gospodine Samardžiću. Danas ću morati da izađem s posla nešto ranije. Znate, ipak je ovo Državni posao. Uostalom, Dragan Kojić Keba pozvao me je na romantičnu večeru.
  • Štaaaa!
  • Da, Dragan Kojić Keba pozvao me je na romantičnu večeru. Proslavljamo devet i po nedelja od našeg prvog sočnog poljupca.
  • Štaaaa!
  • Kažem: Dragan Kojić Keba pozvao me je na romantičnu…
  • Samo, molim Vas, pre nego što pođete, sipajte mi još jedan viski
Advertisements

One comment on “Gromoglasno jednostavna joga smisla

  1. Povratni ping: Intervju s izmišljenim piscem | Telep Apatija

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s

Information

This entry was posted on Mart 21, 2015 by .

Twitter

Instagram

Celebrating the Indonesian Independence Day 🇮🇩
#merdeka 'Becak' driver has my backpack 🎎
#becak #rickshaw #keraton #solo #java #indonesia Another town, another football club, another struggle 
#persis #solo #pasoepati #football I met my childhood hero ☯
#brucelee Rawa Pening lake
#fishing #lake #salatiga #java #indonesia In front of our old garage. 
#flowers #doors #concrete #java #indonesia
%d bloggers like this: