Telep Apatija

Ne baš tako kratke priče…

Kako je poštar Jančika uprskao Ajnštajnovu relativizaciju Telepa

Jeste, svi Telepčani bave se telepatijom. Koriste je drsko i refleksno.

Nema tu ničega čudnog niti novog. U drugim delovima grada, telepatija je možda nešto previše onostrano, neki bi čak ustvrdili nepostojeće. Ali ovde, na Telepu, na jugozapadnoj periferiji Novog Sada, to je uobičajeno koliko i mekika subotom na Najlonu. Svaki mali Telepčanin pre svoje pete godine već dobro poznaje osnovne tehnike telepatije. Evo vidite ovako, nekadašnji veliki šampion u maratonu, legendarna Češka Lokomotiva Emil Zatopek, jednom je proveo leto u Etiopiji. Kažu da je, kada je izjutra izašao na ulicu da džogira, shvatio kako je svako bosonogo etiopsko dete (bez obzira da li je po etnicitetu Oromo, Amhara, Somali ili Tigraj) dobrano brže od njega. Tako to nekako ide.

„Ima nešto u zemlji, u vodi, u vazduhu… Očin će ga znati“, govorio je moj deda.

Nekadašnji veliki šampion u maratonu, legendarna „češka lokomotiva“ Emil Zatopek, jednom je proveo leto u Etiopiji

Nekadašnji veliki šampion u maratonu, legendarna „češka lokomotiva“ Emil Zatopek, jednom je proveo leto u Etiopiji

Još dvadesetih godina prošlog veka budimpeštanski je psihoanalitičar, antropolog, globtroter i ljubitelj ženskih stopala, Geza Rohajm, pisao o endemskoj telepatiji na Telepu, o tim fantastičnim urođenicima među kojima postoji razumevanje koje ne podrazumeva komunikaciju.

Rohajm je vrlo smelo upotrebio komparativni metod i – u poređenju sa socijalnim institucijama nekoliko plemena Zapadne Tasmanije („the first Churunga was Malpunga’s penis“) – objašnjavao mističke usude zajebanog Telepa. Znate ono silno frojdarenje: ne ubiti totemsku životinju, izbegavati seksualni odnos s totemskim pripadnicima suprotnog pola i šta ti ja znam.

Nije, međutim, poznato kako je kasnije sva ova teorija otišla u ofsajd, jer autori takozvanog Drugog talasa telepizma (G. Batistuta, V. Onopko, F. Ravaneli) telepatiji pripisuju jedan, uslovno rečeno,„ontološki“ kvalitet. Oni, naime, istorijski povezuju njeno postojanje s otvaranjem poznate Anaksimandarove piljarnice u Ulici Otona Župančića, znate onog što je pisao „Cicibana“. Zaključak se ovde nameće sam: za pomenute autore, tanane niti telepatije zapravo su – apeiron. Ona antička zajebancija, načelo Anaksimandarove kosmološke teorije: prapočetak, jedna neodređena, sveta i beskrajna masa.

Međutim, jasno je da je ovo pretpostavljeno jedinstvo apeirona i telepatiije na Telepu bila velika greška. Hoće reći, stvar s telepatijom je mnogo opipljivija – pozitivističkija ako hoćete – od gotovo metafizičkog apeirona. Ovakvo presokratovsko trućanje Telepčani su u startu odjebali, ali konačno razgraničenje dvaju koncepcija uobličeno je tek u radu autora iz takozvanogTrećeg talasa telepizma (M. Zamer, D. Amokači, J. Litmanen), ali to je neka sasvim druga priča.

konačno razgraničenje dvaju koncepcija uobličeno je tek u radu autora iz Trećeg talasa telepizma: M. Zamer, D. Amokači, i J. Litmanen

Konačno razgraničenje dvaju koncepcija uobličeno je tek u radu autora iz Trećeg talasa telepizma: M. Zamer, D. Amokači, i J. Litmanen

Ruku na srce, pogrešne pretpostavke Drugog talasa telepizma ni u kom slučaju ne umanjuje društveni značaj Anaksimandarove piljarnice u Ulici Otona Župančića, na Telepu. Nadaleko se zna da je njegova radnja najsnabdevenija u čitavom klimatskom pojasu od Antverpena do Burse. Lokalni živalj ovde kupuje čvarke i tikvice, upražnjava telepatiju, zuva Zaječarsko pivo. Uglavnom ćute, dok se loptice-skočice telepatije odbijaju na sve strane. Kao popizdele!

U sadržinskom smislu, znate, telepatija je na jedan perfidan način bliska svetlosti: ima dvojak karakter, odnosno čestičnu i talasastu strukturu. S tim što je, naravno, mnogo brža od svetlosti. Jer zamislite, recimo, jednog prosečnog telepskog antropomorfusa koji pokušava saznati rezultate i tabelu Druge lige Zapad, na planeti Princeza Lea Kish udaljenoj 666 milionasvetlosnih godina od Zemlje. Da bi taj naš antropomorfus, brzinom svetlosti, pojmio gol-razliku FK „Napredak“ s planete Princeza Lea Kish trebalo bi mu – pogađate – 666 miliona godina. A toliko slobodnog vremena nema čak ni na Telepu. Zato je telepatija mnogo brža od svetlosti.

Planeta Princeza Lea Kish udaljena 827.000 svetlosnih godina od Zemlje

Planeta Princeza Lea Kish udaljena 827.000 svetlosnih godina od Zemlje

Zašto je sve ovo važno? Pa izgleda da je, privučen upravo zagonetnom lepotom tananinih niti loptica-skočica telepatije, barem kako kaže moj deda, jednoga dana na Telep, tačnije u Anaksimandarovu piljarnicu, došetao nekakav pametni brkajlija koji se najverovatnije zvao Albert, ali se bio predstavio kao – Šaljivdžija. Dojadilo mu valjda bilo Milevino večito muziciranje udaranjem u njenu harfu, mandolinu, šta li već.

A ja, mater mu, još uvek nešto mislim da taj Albert u biološkom smislu nije ni postojao, nego da je to junak iz jedne priče – zapravo digresije – Lučana di Krešenca, mašinskog inženjera prerušenog u istoričara filozofije. U njegovim se spisima ne pominje Ajnštajnper se, ali se govori o jednom zaguljenom Albertu koji iznalazi nove dimenzije. Po toj verziji, svet je na početku bio fizička tačka, sve dok jedan tačkasti tipus po imenu Albert nije rekao da kosmos može biti i – prava. Dalje je u pravoj ustvrdio, da možda postoji i svet koji se proširio po ravni i izgleda otprilike kao pizza, da bi se tu onda zadesilo jedno parče pice, zgodno nazvano Albert, koje smatra da iza pice postoji i lopta… Bila je to jedna od onih priča-fatamorgana u kojima, kako se radnja odvija, kraj biva sve dalji i zamućeniji.

Kao i sama Albertova pojava na Telepu.

„Svet ne mora biti kafa i vinjak, može biti i Zaječarsko pivo, ali samo ako nije u zelenoj flaši“

„Svet ne mora biti kafa i vinjak, može biti i Zaječarsko pivo, ali samo ako nije u zelenoj flaši“

„Svet ne mora biti kafa i vinjak, može biti i Zaječarsko pivo!“, uzviknuo je Albert na šoderu Ulice Otona Župančića. „Ali samo ako nije u zelenoj flaši“.

Nebiološki putnik namernik, u Novom Sadu, čuo je bio da je Anaksimandarova piljarnica najsnabdevenija radnja u čitavom klimatskom pojasu od Antverpena do Burse i odlučio je da to proveri. Smatrao je da je sve relativno. Kročio je, kaže moj deda, u radnju i za njim su se s treskom zalupila metalna vrata. Droždina rđe zatitrala je teškim telepskim vazduhom. Kao pahuljice u staklenoj kugli, suveniru iz grada u koji nikada nećete dospeti. Sneg u Aberdinu, Talinu, Kišinjevu…

”Pomaže bog, dobri čoveče. Ja sam Šaljivdžija, biološki ne postojim i dolazim iz daleka.”
“Bog ti pomogo, dobri Šaljivdžijo. Ja sam Anaksimandar. Najsnabdeveniji piljar u čitavom klimatskom pojasu od Antverpena do Burse.”
“Meni bi trebalo nešto posebno, cenim da bi ti mogao znati o čemu se radi.”
“Nešto posebno? Samo kaži, dobri Šaljivdžijo. Čvarci, tikvice, Zaječarsko pivo, loptice-skočice…”
“Ja sam mislio više nešto kao apeiron? Jedno 1389 grama bilo bi sasvim dovoljno.”
Apeiron?”
Apeiron.”
“Anaksimena mi, moga neprejebivoga učenika, zar još uvek neko o apeironu mašta i zbori?”
“Mislim se, ko bi mogao imati apeirona, ako ne Anaksimandar, najsnabdeveniji piljar u čitavom klimatskom pojasu od Antverpena do Burse.”
“I to što kažeš…”
“I to što kažem…”
“…”
“…”
“A da ti prijatelju zuneš jedno Zaječarsko pivo, tu ispred piljarnice? A ju ću već videti šta mogu da učinim za tebe.”
“Može, dobri moj Anaksimanderu, al’ samo nemoj da je u zelenoj flaši.”
“…”

Na trgovačkom pultu pojavila se vidra koja govori i povela piljara ka Dimenziji X

Na trgovačkom pultu pojavila se vidra koja govori i povela piljara ka Dimenziji X

Anaksimandar se prvo uverio da ih niko ne vidi. A onda je maknuo ulevo uramljeni portret Talesa iz Mileta i tajna vratašca su se otvorila. Na trgovačkom pultu pojavila se vidra koja govori, uhvatila piljara pod ruku i povela ga ka Dimenziji X. Ovaj je samo uspeo da promrmlja:

„Dok ti popiješ pivo, eto mene s apeironom“.

Albert (ili Šaljivdžija, kako vam više paše), klimnuo je glavom i izašao kroz ista ona metalna vrata. Seo je u hlad ispod nekog nasumičnog ringlova i samozadovoljno pipkao brkove. Loptice-skočice telepatije odbijale su se na sve strane. Putnik namernik prepričavao je – sam sebi – kako je dobrano zajebao telepskog prodavca čvaraka i tikvica. Osećao se kao Anaksagora kada je prevazišao Anaksimandara verujući da se prvobitni apeiron počeo ubrzano rotirati pod uticajem božanskog Uma zvanog νοῦς.

„Baš sam mu ga šuknuo s onih 1389 grama apeirona“.

Albert (ili Šaljivdžija, kako vam više paše) gulio je etiketu Zaječarskog piva. Prispavalo mu se. Počeo je da slini, ispod brkova.

„Što kaže moj gariša Remark, to jest njegov junak Kacinski, ne bi ceo taj rat bio tako strašan, kad bi se samo moglo više spavati“.

Usnio je san o tananim nitima loptica-skočica telepatije. U snu, shvatio je svu apsolutnu relativnost svojih misli i duboko se pokajao zbog svoje pretpostavke da nema brzine veće od brzine svetlosti.

„Jebao me Ajnštajnov koren, da me jebao!“

Njegov pregusti um pojmio je sve: čestice, talasi, brzina, razumevanje,Churunga, fikcija… Obećao je svečano da će sve zapisati čim se probudi i tako onemogućiti svet da dalje evoluira bez detaljnih znanja o endemskoj telepatiji na Telepu. Izgledalo je da se stvari odvijaju u povoljnom pravcu po etabliranost mističkih usuda zajebanog Telepa.

Al’ ’oćeš!

Ulicom Otona Župančića, na svom crnom, muškom biciklu, zajezdio je poštar Jančika. I zajebao stvar. Poštar Jančika imao je izražen talenat da zajebe stvar. Prekinuo je Albertov san o telepatiji i ovaj nikada ništa o tome nije zapisao. Svet nikada nije saznao ništa o mističkim usudima zajebanog Telepa. Bar ne od nekog s približnim autoritetom. Sve to jer je poštar Jančika povukao usnulog tipa za brkove i probudio ga u pogrešnoj fazi sna… Na kraju mu je predao jedan telegram. Bio je od Mileve. U telegramu je pisalo: DA SI SE NACRTAO KOD KUĆE U ROKU OD 15 MINUTA STOP KISAČKA 21 NOVI SAD STOP U SUPROTNOM JAO SE TEBI STOP ZGNJEČIĆU TI JAJA STOP DVA SASUŠENA ČERPIĆA STOP.

Usnio je san o tananim nitima loptica-skočica telepatije na Telepu

Usnio je san o tananim nitima loptica-skočica telepatije na Telepu

Albert je skočio na noge lagane, pljunuo i krenuo u piljarnicu da plati pivo i što brže nestane. U radnji je stanje bilo redovno. Portret Talesa iz Mileta visio je pod uglom od 90 stepeni u odnosu na horizont. Nije bilo ni traga ni glasa od vidre koja govori, a Anaksimandar je lepio cene na novopridošli karfiol. Kao što to možete pretpostaviti, tekstura cvasti karfiola nije baš najpogodnija za duže zadržavanje samolepljivih etiketa.

„Oh, dobri moj Šaljivdžijo, jesi li za još jedno Zaječarsko pivo? I da ne bude u zelenoj flaši, ako sam dobro zapamtio?“

Pre bilo kakvog odgovora, Anaksimandar se presamitio preko pulta, izvukao jedan kartonski tanjirić za šampite srednje veličine i pružio ga Albertu.

Apeiron, tačno 1459 grama. Nadam se da se ne ljutiš što sam izmerio malo više. Ipak sam ja trgovac, mora se od nečega živeti“.

Nekoliko sekundi prošlo je u mučnoj tišini. Uputno je pretpostaviti da su obojica razmišljali o tome kako je za Pitagoru kosmos počeo kao jedan apeiron, ali je u „nekom trenutku apsorbovao prazan prostor izvan sebe, puneći kosmos vazdušnim mehurima koji su podelili svet na mnoge različite delove“. Pisali su o tome autori takozvanog Sedmog talasa geometrizma, kao što su O. Solskjear, F. Kouto i A. Kostakurta.

“To u kartonskom tanjiriću za šampite srednje veličine? To je apeiron?”
”Da, to je apeiron. A šta si to, Šaljivdžijo, očekivao?”
“…”
”…”
“…”
“Osamdeset drahmi, moliću fino.”
“Molim?”
“Sedamnaest drahmi, moliću fino.”
“Sedamnaest drahmi… A primaš li čekove?”
“Hah, baš si ti neki Šaljivdžija.”

Portret Talesa iz Mileta visio je pod uglom od 90 stepeni u odnosu na horizont

Portret Talesa iz Mileta visio je pod uglom od 90 stepeni u odnosu na horizont

Advertisements

3 comments on “Kako je poštar Jančika uprskao Ajnštajnovu relativizaciju Telepa

  1. Lestat Gianni
    Februar 12, 2015

    Reblogged this on Gospel of Lestat Gianni.

    Volim

  2. Povratni ping: Nekrolog za Budimira Trajkovića | Telepapatija

  3. Povratni ping: Intervju s izmišljenim piscem | Telep Apatija

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s

Information

This entry was posted on Februar 11, 2015 by .

Twitter

Instagram

It's durian time!
Thanx to @victoria_wyutyeesoe
#durian #fruit #rainyseason One love for the Indian Ocean
#pantai #wediombo #beach #love #indianocean #java #indonesia #prambanan #temple #java #indonesia Stigao je Sajam ;)
#bookstagram Giraffes are IN again
#giraffe #fashion #pattern #safari Contemporary... #novisad #borneo #books
%d bloggers like this: