Telep Apatija

Ne baš tako kratke priče…

Po preporuci lekara

Ovo je samo jedna od 33 “epizode” iz zbirke priča Reborneo – Proza jedne sezone monsuna nad Indonezijom
Ona je nastavak (drugi deo) naslovne priče Reborneo

reb4

Ovo je samo jedna od 33 “epizode”…

Alber Kami u potpunosti se oporavio od one simptomatične saobraćajne nezgode. Eno ga, puši kretek, finu mešavinu duvana i karanfilića, oseća ono prijatno peckanje po jeziku i sunča dupe negde na Borneu. Ništa od Onoga Dana nije napisao, ili barem ništa nije objavio. Neko bi rekao da nije bio plodan.

Razmišlja tako zagledan u purpurno kalimantansko sunce i u prazno postavlja prazne ontološke dileme. Da li bi Džoni Vajsmiler bio tako popularan da nije njegovog brutalnog, banatskog, folksdojčerskog porodičnog begraunda, te nezanemarljivog uticaja razvijene Džejn i njenih oblih sisa. I zašto to, majku mu, u filmu „Da Vinčijev kod“ Amelija Pulen nije prepoznala Foresta Gampa? On nju, budimo realni, ni nema odakle da poznaje.

Pored nastrešnice od pruća na čijem krovu su se sušile prvorazredne stabljike cimeta i trećerazredne gaće koje mirišu na Bohor, jedan borneanski nosorog protrčao je uopšte neostavljajući utisak da polako izumire. Ali Alber to nije pojmio kao tračak optimizma. Ne, nikako.

Da li bi Džoni Vajsmiler bio tako popularan da nije uticaja razvijene Džejn i njenih oblih sisa

Da li bi Džoni Vajsmiler bio tako popularan da nije uticaja razvijene Džejn i njenih oblih sisa

U tom času Đordano Bruno, fizioterapeut trenutno zaposlen u fudbalskom klubu Borneo Cinamon Collectors, razmišljao se nešto o borneanskim nosorozima. „Zašto to oni uglavnom nemaju homokinetičke zglobove, zašto su omanji i imaju podebele noge, zašto ako obični nosorog izgleda centarhalf, ovaj borneanski dođe nešto kao – rezervni levi bek?“ Podigao je nekakvu raskupusanu milimetarsku hartiju iznad glave i bacio je ispred Albera Kamija čiji se pogled slivao niz oblinu leve sise razvijene Džejn.

– Evo ti, čitaj i plači!
– Što da plačem?
– To se samo tako kaže.
– Ja sam mislio da je plakanje stvar vas humanocentričnih tipova?
– Samo ti ćuti i čitaj!
– Šta da čitam?
– Moj rukopis. Odlična stvar.
– Ne vidim zašto. Pa ja sam pisac. Ili sam barem bio, dok nisam prestao da objavljujem… Znaš da pisca nikada ne treba pitati za mišljenje o rukopisu. Piscima je sranje sve što su napisali svi osim njega. Imaš to u onom lošem filmu Vudija Alena. Ona scena sa Hemingvejom, znaš ono kad…
– Ma ne razumeš me. Ja ne verujem u objavljivanje književnih dela. Ja ne želim postati „plodan autor“. Samo hoću da čujem tvoje mišljenje.
– A tako. Onda je odlično. Najbolja stvar koju sam pročitao poslednjih godina.
– Hvala, mnogo mi to znači.
– Jebi ga.

Pored one nastrešnice od pruća na čijem krovu su se sušile prvorazredne stabljike cimeta i trećerazredne gaće koje mirišu na Bohor, jedan borneanski nosorog protrčao je u suprotnom smeru. Đordano Bruno nije zaključio kako je to onaj isti borneanski nosorog. Ne, nikako.

Podigao je nekakvu raskupusanu milimetarsku hartiju iznad glave

Podigao je nekakvu raskupusanu milimetarsku hartiju iznad glave

Na onoj raskupusanoj milimetarskoj hartiji koju je Đordano Bruno podigao iznad glave i bacio je ispred Albera Kamija (čiji se pogled slivao niz oblinu leve sise razvijene Džejn) pisalo je:

“Neka zimzeleni zec večno bdi nad tvojom bankinom, okupan u štamplice i bezecovan s pahuljicama. Srećan ti Kapetan Kuka u šlafroku!”, čita čestitku jednorogi portfolio i ne može da veruje onome što čuje. Pred njim se pruža večno prostranstvo staklene vune i pokoji kutak štedljive sijalice. Do pre samo nekoliko vekova, prodavac melanoma, goluždravi skelet i korpa sa šljivama nisu ni pomišljali da bi već nakosutra askurđel palate uspomena mogao postati štucna. Pravi rimflajš! I dok se Džinkis Kan prevrće u krevetu, u san mu ponovo dolazi redno vezano kolo sa zajedničkim emitorom zanoseći se muzičkim toboganom i lastinim repom. Sve je tiho, čuje se samo svršeni pokolj nejači i krckanje jajeta iz kojeg se rađa pacov koji se penje vertikalno. Ništa više nije kakvim se čini i eustahijeva tuba počinje redom usisavati Hristove apostole. Jedan, dva, tri, čeiri, pet… Sreća pa se Džingis Kan na vreme probudio.

Sreća pa se Džingis Kan na vreme probudio

Sreća pa se Džingis Kan na vreme probudio

Đordano Bruno vratio se na trening fudbalskog kluba Borneo Cinamon Collectors. Upravo su počele „zimske pripreme“, a koje se na indonežanskom arhipelagu nazivaju „pripremama u sezoni monsuna“. A Kami? Pa ništa… Eno ga, kamijevski apsurdno (pleonazam?) i istovremeno kamijevski logično (oksimoron?) na omotu Ki-Ki bombona ispisuje nekakva slova. „Mala nužda je oksimoron, a velika nužda je pleonazam“.

Kasnije će od toga napraviti zamotuljak i blago ubaciti u desni prednji džep kratkih pantalona od somota koje sežu preko bubrega i nastaviti da sunča svoje apsurdno dupe, kroz sito i rešeto tih kratkih pantalona od somota koje sežu preko bubrega. Doktor Ž.P.S. preporučio mu je puno vitamina, tečnosti, kratkih pantalona od somota koje sežu preko bubrega, cimeta, osiromašenog uranijuma i sunčanja dupeta. Jebalo mamu kako mu je preporučio! Navodno, sve to dobro je za migrenu, plodnost, čukljeve, menstrualne tegobe, sportsku kladionicu, život, vaseljenu i sve ostalo. Lekari su tu posebno apostrofirali – plodnost.

Na omotu Ki-Ki bombona koji je od ranije ležao pri dnu džepa pantalona od somota koje sežu preko bubrega – Alber Kami skuplja omote od Ki-Ki bombona, baš kao i Amelija Pulen kamnčiće za bacanje „žabica“ – napisane su bile reči: „U jednom svetu u kojem je sve dato, a ništa nije objašnjenjo, plodnost jedne vrednosti i jedne metafizike pojam je bez smisla“.

„U jednom svetu u kojem je sve dato, a ništa nije objašnjenjo, plodnost jedne vrednosti i jedne metafizike pojam je bez smisla“

„U jednom svetu u kojem je sve dato, a ništa nije objašnjenjo, plodnost jedne vrednosti i jedne metafizike pojam je bez smisla“

Više o samom ostrvu Borneo u putopisu “Autostoperski vodič kroz Borneo: Božić na ostrvu koje miriše na cimet”, nagrađenom na Dositejevom zlatnom peru 2015.

Advertisements

One comment on “Po preporuci lekara

  1. Povratni ping: Reborneo | Telep Apatija

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s

Information

This entry was posted on Januar 23, 2015 by .

Twitter

Instagram

Celebrating the Indonesian Independence Day 🇮🇩
#merdeka 'Becak' driver has my backpack 🎎
#becak #rickshaw #keraton #solo #java #indonesia Another town, another football club, another struggle 
#persis #solo #pasoepati #football I met my childhood hero ☯
#brucelee Rawa Pening lake
#fishing #lake #salatiga #java #indonesia In front of our old garage. 
#flowers #doors #concrete #java #indonesia
%d bloggers like this: