Telep Apatija

Ne baš tako kratke priče…

Objektivno informisanje Matorog Janoša

Krčao je tranzistor. Krčao je SHARP tranzistor prošvercovan sa “Sajma tehnike 1976” u Dizeldorfu. Ali o vlasniku tranzistora nešto kasnije…

Tamo, dakle u tom tranzistoru, u sekciji koja donosi zanimljivosti iz sveta i veka, govorilo se i krčalo o jednom neimenovanom visokorangiranom menadžeru neimenovane multinacionalne kompanije. On je, valjda, dobio otkaz na svom dolarski sedmocifrenom poslu zato što se – u svojoj nabudženoj kancelariji s portretom Henrija Forda i pogledom na jezero Mičigen – švrćkao unaokolo u zelenim pamučnim gaćama (kaže da ga je to smirivalo), a što je opet od strane odgovarajućih organa protumačeno kao hostile invironment sexual harrasment. Pravila su pravila.

SHARP tranzistor prošvercovan sa "Sajma tehnike 1976" u Dizeldorfu

SHARP tranzistor prošvercovan sa “Sajma tehnike 1976” u Dizeldorfu

Meni se natrenutak bilo učinilo da se voz u kojem smo se nalazili malčice pomakao. Učinilo mi se bilo. Voz se nije pomakao. Ni tranzistor se nije pomakao iz ručerdi koje su ga stiskale. Dalje se javljalo kako u sudaru vozova u Kini niko nije poginuo (više nije vest ako neko pogine?), pa onda kako Vojska Okeanije slavi godišnjicu krvave okupacije izmišljenog ostrva Samsara, te na kraju kako se za titulu fudbalskog šampiona Kraljevine Kambodže bore Vojni i Policijski klub. Nisam uspeo da čujem trenutnu gol-razliku jer mi se baš bilo učinilo da se naš voz na staroj “Somborskoj” pruzi na Telepu pomakao. Radijske vesti trebalo bi da izbegavaju prekomernu upotrebu brojeva…

Na kraju će biti da se to pomerila kompozicija koja je stajala uparkirana paralelno s našom. U jednom trenutku koji matematički teži nuli, nije se znalo koji se to tačno voz kreće, ako znate o čemu govorim. Ja sam sedeo naopačke (da se voz zaista pomakao, putovao bih unazad) i celo to upitno kretanje posmatrao sam u očima Matorog Janoša. U očima Matorog Janoša, očima crvenim i prenapregnutim, očima kakve je imao još jedino Hari Rednam iz perioda u Portsmautu.

A Matori Janoš još uvek je stiskao taj glupi tranzistor svojim debelim belim prstima. Ti njegovi prsti bili su izrazito beli, kao da ih Biljana beleše na Ohridskite izvori, kako smo nekada pevali na časovima Muzičkog i udarali u metalofon kao popizdeli. Još onda, onda kada smo udarali u metalofon kao popizdeli, u dubini svoje male, dečije, gotovo nikada dosledne duše, znao sam da je Matori Janoš zapravo jedan “preživeli fosilni ostatak”. Savršeni dokaz teorije Viljema Barouza da je beli čovek (u smislu coccasion) nastao od albino nomada iz pustinje Gobi. I sad, ne sećam se ja baš najbolje te priče, te Barouzove teorije, ali kako sam ja shvatio (ili još verovatnije – izmislio) sve je počelo u toj pustinji, pre mnogo (ili samo nekoliko) ponovnih rađanja kosmosa. Jer u toj pustinji Gobi, postojao je jedan Utvrđeni Grad u kojem su živela gospoda i služila se nektarom i ambrozijom u izobilju, dok su van zidina Grada obitavali radnici, seljaci i poštena inteligencija koji su uglavnom – jeli govna.

Prenapregnute oči kakve je imao još jedino Hari Rednam iz perioda u Portsmautu

Prenapregnute oči kakve je imao još jedino Hari Rednam iz perioda u Portsmautu

Da, definitivno sam ovo izmislio…

I sad, nepovezano sa dihotomijom Utvrđenog Grada, u tom je (kao uostalom i u svakom sledećem) kosmosu vladalo veliko neprijateljstvo između Zapadne i Istočne Koreje, što naizgled nema ama baš nikakve veze s Matorim Janošem. Međutim, kao što je poznato, svetovi se u svakoj svojoj reinkarnaciji ponovljaju, ali i blago (ređe naglo) distorziraju, što je sve vezano za nekoliko višeznačnih determinišućih faktora, na ovaj ili onaj način povezanih s pojmom karme (u širem smislu). Karma je, inače, vrlo komplikovan alat i u svom najprefinjenijem obliku može se sresti pojavom Erla Hikija iz serije “My name is Earl”. Ali ti Korejci – jednako Istočni i Zapadni – nikako da poveruju u Erla Hikija i karmu, tako da su osuđeni da u svakom uzastopnom univerzumu proživljavaju isto ono dosadno i zbunjeno trajanje, koje neminovno vodi u vreli sukob čije se početne iskre niko ni ne seća. U sukobima su sećanja sasvim kratka. Jedan savremeni mislilac Rodni Troter iz serije “Only Fools and Horses” ovu pojavo objasnio je rečenicom: „Ako reinkarnacija zaista postoji, poznavajući svoju sreću, verovatno ću se ponovo vratiti u obliku sebe“.

I tako se, rodnitroterovski, uvek potrefi da te dve nesrećne Koreje zađu u nuklerni rat. I svakog bogovetnog puta u tom hemijskom konfliktu neki se brkati zastavnik prve klase iznervira skorim saznjanjem da njegova četrnaestogodišnja ćerka sluša popularnu muziku iz druge, dekadentne, mrske i neprijateljske Koreje, pošteno se zapije i jednu bojevu glavu pošalje u pičku materinu! Tačnije u pustinju Gobi. I tako potpuno razori Utvrđeni Grad. Sva ona silna gospoda po persijskim tepisima isprosipa svoja lanom nauljena creva, a preživi samo radništvo, seljaštvo i poštena inteligencija. Oni, pak, poblede od muke i radijacije, i pretvore se u vibrantni čopor lutajućih albino nomada koji će svoju novu postojbinu naći tek nekoliko stotina godina kasnije na Farskim Ostrvima. A utom i Atila Bič Božji otkrije Evropu i sva dalja istorija je jasna i linearna. Sve je evidentno, kao mormon na biciklu. Beli varvari su na ovom kontinentu karmički neizbežni, a izgleda da je plastična svrha Matorog Janoša da građane, muškatle i ostalu stoku podseća na naše albino pretke, te da življu Telepa javlja najnovije vesti iz zemlje i sveta.

Ako reinkarnacija zaista postoji, poznavajući svoju sreću, verovatno ću se ponovo vratiti u obliku sebe

Ako reinkarnacija zaista postoji, poznavajući svoju sreću, verovatno ću se ponovo vratiti u obliku sebe

Matori Janoš življu Telepa javljao je najnovije vesti iz zemlje i sveta putem zadivljujuće harmoničnog krčanja njegovog, već pomenutog, SHARP tranzistora prošvercovanog sa “Sajma tehnike 1976” u Dizeldorfu. Dok ovi čekaju da se kompozicija na staroj “Somborskoj” pruzi na Telepu bar mako pomakne. Eto, onaj neimenovani visokorangirani menadžer u zelenim pamučnim gaćama postao je hipik i preselio se na Nepal. Puši, kažu, lokalne eterične travke sve dok mu oči ne postanu crvene i prenapregnute, kao oči Harija Rednapa iz perioda u Portsmautu. Vojske i dalje slave godišnjice okupacija, smrti i razaranja na svim izmišljenim ostrvima koja funkcionišu po pravilima karme, samsare i Erla Hikija. O fudbalskom šampionu Kraljevine Kambodže odlučuje međusobni skor, a ne gol-razlika.

Na Telepu ne postoje vozovi. Samo pruge.

pruga

Baš mi se bilo učinilo da se naš voz na staroj “Somborskoj” pruzi na Telepu pomakao

Advertisements

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s

Information

This entry was posted on Decembar 17, 2014 by .

Twitter

Instagram

It's durian time!
Thanx to @victoria_wyutyeesoe
#durian #fruit #rainyseason One love for the Indian Ocean
#pantai #wediombo #beach #love #indianocean #java #indonesia #prambanan #temple #java #indonesia Stigao je Sajam ;)
#bookstagram Giraffes are IN again
#giraffe #fashion #pattern #safari Contemporary... #novisad #borneo #books
%d bloggers like this: