Telep Apatija

Ne baš tako kratke priče…

Nepostojanost pojava na izmišljenom ostrvu

Bio je to prolećni dan. Bio je to prolećni dan na izmišljenom ostrvu Samsara. Galileo Galilej nosio je novine pod obe miške i zviždućkao „Internacionalu“. Vi sužnji koje mori glad, to razum grmi u svom gnevu… Bio je to prolećni dan i sve je mirisalo na prvu ljubav, muškatle i ostala govna. Vremenski uslovi bili su sasvim solidni, a gravitaciono ubrzanje iznosilo je nekih 9.78 metara u sekundi na kvadrat. Što izmišljeno ostrvo Samsaru smešta cirka u ekvatorijalni pojas, jer je svakom umnom čovekolikom primatu – a da ne govorimo o Galileu Galileju – jasno da je prosečno gravitaciono ubrzanje na kontinentu negde oko 9.81, dok na polovima ide čak i do 9.83 metara u sekundi na kvadrat.

Galileo Galilej nosio je novine pod obe miške – Informer i Politiku – i razmišljao se o toj izmišljenoj Samsari. Stare sanskritske novine tako su nazivale večni kružni tok svetskih zbivanja, na kojem počivaju sve pravilnosti pojavnih događaja. Preporod bića, nepostojanost pojava, zakon uslovljenosti… Po toj i takvoj nepostojanosti pojava, na izmišljenom ostrvu Samsara, našao se i Krivi toranj u Pizi. Bolje rečeno, bio je to Krivi toranj iz Pize, koji se – preporodom bića? – našao na izmišljenom ostrvu Samsara. Bio je to prolećni dan i Galileo Galilej odlučio je da se uspentra uz Krivi toranj i obavi svoj čuveni eksperiment o gravitacionom ubrzanju koji će ga večno zalepiti u cirkularno pojmljenu istoriju.

U podnožju Krivog tornja, na izmišljenom ostrvu, rasla je jedna prva ljubav, jedna muškatla, i još tako neka govna.

Čuveni eksperiment o gravitacionom ubrzanju koji će Galilea Galileja večno zalepiti u cirkularno pojmljenu istoriju

Čuveni eksperiment o gravitacionom ubrzanju koji će Galilea Galileja večno zalepiti u cirkularno pojmljenu istoriju

Galileo Galilej, konačno, bacio je novine s krivog Tornja u Pizi. Letele su pune 42 sekunde. Na zaprepešćenje prisutne švedske turistkinje izraženo razvijenih kvadricepsa, Informer i Politika dotakli su plodno izmišljeno tle u istoj nanosekundi. U istoj jebenoj nanosekundi! Informer i Politika… Jedan pas neutrvđene sorte – jedan pas neutvrđene sorte koji je šepao ne prednju levu nogu, bez izraženo razvijenog kvadricepsa – zaobišao je novine zanoseći udesno. Uprkos očekivanjima prisutne švedske turistkinje izraženo razvijenih kvadricepsa, i uprkos očekivanjima inih zgubidana koji su se po zakonu uslovljenosti jednostavno našli tu (šta ti ja znam: Sveti Sava, Marko van Basten, Tereza Kesovija, Fadil Jahić Španac, Anaksimandar, Travolta, Betoven etc.), jedan pas neutvrđene sorte nije popišao novine. Ni Informer ni Politku.

Te i takve nepopišane novine, pune 42 sekunde kasnije, podigao je mladić po imenu Gari Spid. Žuti mrav ulazio mu je u levu šimi cipelu punu dunavske vode, dok je ovaj čitao vest o jednoj znamenitoj babi koja je sela u spejs-šatl indijske izrade i vratila se kući tačno 42 godine kasnije. Znamenitu babu, tamo, dakle kod kuće, čekao je engleski doručak. English breakfast. Novinari Informera i novinari Politike jednako su ekskluzivno saznali kako ona uopšte nije zamerila svom znamenitom dedi što joj je za večeru pripremio engleski doručak. To su te godine.

Da, Informer i Politika dotakli su plodno izmišljeno tle u istoj nanosekundi. Međutim, ovaj događaj nije umnogome promenio socijalnu dinamiku izmišljenog sveta na Samsari. Dotakao se Garija Spida, ali o njemu nešto kasnije… Istina, švedska turistkinja očigledno razvijenih kvadricepsa bila je zaprepašćena pune 42 sekunde, ali se onda vratila svom raskupusanom Lonely planet vodiču. Okrenula je, sirota, mapu Samsare naopačke i ništa joj pod milim Galilejom nije bivalo jasno. Kako je to moguće da je gravitaciono ubrzanje samo 9.78 metara u sekundi na kvadrat?

Mladić po imenu Gari Spid (1969 - 2011)

Mladić po imenu Gari Spid (1969 – 2011)

Kao što rekosmo, ovaj događaj nije umnogome promenio socijalnu dinamiku izmišljenog sveta na Samsari. Tako recimo, Artur Šopenhauer sedeo je i dalje u turskom sedu, u debelom hladu Krivog tornja. Govorio je kako je ovaj prolećni dan najgori od svih mogućih. Onda je uzeo praznu flašu Zaječarskog piva i zavrteo je. Tu flašu dobio je od Platona, Bude ili Getea. Ne seća se više, kaže. Zavteo je flašu i ona se rotirala pune 42 sekunde. U krugu oko Šopenhauera sedeli su (u turskom sedu) još Beket, Jung, Tolstoj, Vitgenštajn i još tako neki lelemudi. Ali grlić flaše Zaječarskog piva nesumnjivo je pokazao na Hermana Hesea.

Ovaj je pak trućao kako Samsara nije ništa drugo do dečija igra. Možda je bilo prijatno igrati je jedanput, dvaput, deset puta – ali stalno i neprekidno iznova? Ne… Iz tog je razloga, kazao je Hese, Sidarta odlučio da napusti prebogatog trgovca Kamasvamija i prelepu Kamalu u blaženom stanju. „Koja ste vi gomila lelemuda“, proderao se tu Franc Kafka. Rekao im je da je sve to samo dečija igra i da se „od nečega mora živeti“. Popizdeo je bio što se ovi lelemudi igraju neke svoje perverzne masne fote, a on – kao advokat je l’ – mora pripremati odbranu u jednom montiranom procesu. Njegov je branjenik, naime, bio uvučen u jednu izrazito vanvremensku konceptualizaciju krivice, i šta ti ja znam…

Za to vreme, Vojvislav Koštunica pušio je smešnu cigaretu i zamišljao da je Igi Pop. „Ja sam Igi Pop“, uskliknuo je s ljubavlju, a onda pljunuo i zapjevao kako je ovaj prolećni dan na Samsari, zapravo Proljeće Trinaestog u Decembru. Ili bilo kog drugog. Galileo Galilej nepomično je buljio u Politiku i Informer. Počinjao je da veruje kako specivična gustina novina nema ama baš nikakvog uticaja na intenzitet, pravac i smer gravitacionog ubrzanja. „Koja ste vi gomila lelemuda“, ponovio je Kafka. Zgužvao je scenario svoje pripremljene odbrane – svoje čuvene nikada patentirane „circumbulatio odbrane“ koja se zasniva na večnom kruženju oko sopstva – bacio ga u neke usrane muškatle, i zamolio Vojislava Koštunicu za jedan – puf.

Sidarta je odlučio da napusti prebogatog trgovca Kamasvamija i prelepu Kamalu u blaženom stanju

Sidarta je odlučio da napusti prebogatog trgovca Kamasvamija i prelepu Kamalu u blaženom stanju

Švedska turistkinja izrazito razvijenih kvadricepsa podigla je Kafkin papir iz nekih usranih muškatli i glasno prekorila sav noumenalni svet na izmišljenom ostrvu, kako je krajnje vreme da se u ekvatorijalnom pojasu implementiraju zakoni reciklaže. Na nerecikliranom Kafkinom papiru pisalo je:

Časni sude, nisam ja hteo ubiti komšiju Feriku. Voleo sam ga kao brata. Al’, eto, morao sam. Sekira se sama zamahnula i… Tup. Po čelu. Zašto sve to? Pa zato što se Ferika posvađao sa Zolikom iz naše ulice. Sporečkali su se i Ferika je ubio Zoliku. Nije on hteo, ali nož je sam krenuo. Posle mi je Ferika pričao kako je to osećaj kao kad zabodeš nož u lubenicu. Spluš. A, časni sude, Ferika je jako voleo lubenice. A zašto je Ferika ubio Zoliku? Pa to je jasno: zato što mu je Zolika ispričao priču o Jančiki. Da, o Jančiki koji je ubio svog teču Bandiku. Letvom po leđima. Pljuf. Jančiku su svi voleli, časni sude. I Zolika je voleo Jančiku. Njega su svi znali po tome što je vozio žene na biciklu. Na ženskom biciklu, ali su one sve mislile da ih vozi na muškom, ako razumete šta pokušavam da kažem, časni sude. Apenac je sam krenuo na bicikl i… Tras. A zašto je Jančika ubio Bandiku? Pa zato što je Bandikin šogor onaj pecaroš Šanjika koji je izmislio papuče „japanke“. A Jančika je voleo obične papuče. I voleo je onaj lepi slobodan prostor među nožnim prstima. Eto, časni sude, zašto sam ja ubio Feriku.

One sve mislile su da ih Jančika vozi na muškom biciklu, ako razumete šta pokušavam da kažem

One sve mislile su da ih Jančika vozi na muškom biciklu, ako razumete šta pokušavam da kažem

Švedska turistkinja izrazito razvijenih kvadricepsa nastavila je da viče. Ni är alla jävel! I dok je ona tako, na maternjem jeziku, vikala kako su svi oko nje lelemudi, vest o jednoj znamenitoj babi koja je sela u spejs-šatl indijske izrade i vratila se kući tačno 42 godine kasnije presudno je uticala na samopouzdanje mladića po imenu Gari Spid. On je odlučio da proda slezinu, podigne jedan vrlo povoljan keš-kredit i rutinski pokrene sopstveni biznis. U tom trenutku Herman Hese zavrteo je flašu Zaječarskog piva.

Kristalna struktura iscrtala je Samsaru. Iscrtala je preporod bića, nepostojanost pojava, zakon uslovljenosti… Na rotirajućoj flaši Zaječarskog piva videlo se kako je, puna 42 meseca kasnije, firma Garija Spida, naime kompanija za ispumpavanje dunavske vode iz levih šimi cipela – potpuno bankrotirala. Preuzela ju je banka neutvrđene sorte. Švedska turistkinja očigledno razvijenih kvadricepsa napravila je skladan kolut unapred. Žuti mrav u levoj šimi cipeli Garija Spida napravio je ne tako skladan kolut unazad.

„Eppur si muove!“, uzviknuo je Galileo Galilej. Ipak se okreće.

Samsara. Preporod bića, nepostojanost pojava, zakon uslovljenosti...

Samsara. Preporod bića, nepostojanost pojava, zakon uslovljenosti…

Advertisements

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s

Information

This entry was posted on Novembar 30, 2014 by .

Twitter

Instagram

Celebrating the Indonesian Independence Day 🇮🇩
#merdeka 'Becak' driver has my backpack 🎎
#becak #rickshaw #keraton #solo #java #indonesia Another town, another football club, another struggle 
#persis #solo #pasoepati #football I met my childhood hero ☯
#brucelee Rawa Pening lake
#fishing #lake #salatiga #java #indonesia In front of our old garage. 
#flowers #doors #concrete #java #indonesia
%d bloggers like this: